Septembar 19, 2009, 12:26

ZORA

Pala je noc. Sobom donosi umirenje. Usporavanje.
Kao kada voz ulazi u stanicu... Putnicki voz iz pravca brzog dana, preko umornog popodneva pristigao je na nulti kolosek! Noc. Tisina. Umorni putnik napusta zagusljiv kupe, vuce torbu prepunu utisaka, misli, zelja, razmisljanja, potreba... sebe i odlazi. Razmotava dan..
Kupe...razni likovi. Oni sto uvek imaju nesto da kazu, oni koji love pogled nebi li udavili zabu, oni ljutih na sebe do podne a od podne na ceo svet, oni koji mudro cute i trude se da izgledaju nezaintresovano, oni koji gestikulacijom, galamom nadomescuju nedostatke(razne)... Galerija. Uvek neka aktuelna tema, kako ne ucestvovati!?
Kofer je prepun. Noge teske, glava jos teza. Konacno noc.
Miris doma. Miris mira. Jastuk spasa.
Film se razvija. Slike se smenjuju. Montaza-naci smisao, spakovati voz, kupe, kofer, putnike...
Rez. Zadnja klapa.
Pomiriti se sa danom. Zakljuciti ga. Zatvoriti. Sve je juce. Juce je proslo. Proslost.
Okrepljujuci san pred dolazecu zoru. Sutra. Novo sutra do nove zore.
Zore osmoga dana.
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

ovo kao da je iz nekog romana :)

Autor: inana | Septembar 19, 2009, 14:39

Ponekad je tesko "pomiriti se sa danom,zakljuciti ga"...

Autor: grlica | Septembar 19, 2009, 15:22

Изјављујем допадање, хе, хе... Поздрав!**

Autor: pricalica | Septembar 19, 2009, 18:32

Hvala vam ljudi, hvala vam sto citate a najvise vam hvala na komentarima, za nekog anonimnog ovo je mnogo.

Autor: tanjanakic | Septembar 22, 2009, 13:54
Dodaj komentar





Zapamti me