Septembar 22, 2009, 13:56

DODIR VECNOSTI

Znas, sutra je dan kada sam pre tacno 40 ugledala dan. To je skala po kojoj sam merila vreme. Tu lazljivu kategoriju, to odredjenje, ogranicenje.
Pre nego smo se sreli razmisljala sam o sebi. Da, zamisli. O sebi. Nisam sebe ovako zamisljala. Ovo je bio san koji se cinio neostvarivim. Zaista. Zamisljala sam jednu tetku, od onih sto uz cigarete i puno kafe razmislja o propustenom, nedozivljenom, neodsanjanom. Pogresila sam. Prebrodila strahove i ne plasim se ogledala.
Izbegavala sam susret sa tobom. Mislim, sta sad, cemu zurba? Znam, radujem se rodjenju, napicu se od radosti. Znas, mi nismo samo sestre. Ne zelim da je gnjavim, neka je, neka uziva, neka raste i ti u njoj. Bila je uporna, nisu upalile isprike, odlaganja. Hoce da podeli. Zeli da podeli.
Znas da mi je tesko da nastavim da govorim, ali radost se ne krije, ne taji. Naucili ste me danas. Pozivala je, nije dozvoljavala da ostanem nevidljiva.
I tada, sve je stalo da bi se sve pokrenulo. Kako opisati zivot koji se meri sekundom, kako opisati zivot koji se odvija u sekundi, kako opisati dodir vecnosti?
Tvoje ruke, tvoje sklopljene ruke, moje ruke. Vecnost u sekundi. Dodir nedodirnuti. Zivotom si me pogledao, zivotom oziveo. Sekund-pogled-dodir, to je ljubav, beskraj. Ne krijem suze, one govore. Radost ne govori, Radost place, tako se iskazuje.
Sreli smo se. Zivot i ja. Bas danas, u dan rodjenja pre 40, danas sam dodakla Zivot!

Tebi Zivote
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments
Dodaj komentar





Zapamti me