“Да свучемо са себе старог човека и да се у новог обучемо(Еф. 4, 24). И као што смо у Адаму умрли, тако у Христу да оживимо(1 Кор. 15,22) да се са Христом заједно родимо, саразапнемо, сапогребемо и саваскрнемо. Бог је свагда био и биће, боље рећи: свагда ЈЕСТЕ. Јер био и биће – делови су нашег времена и трошне природе, а он је свагда СУШТИ.“
Св. Григорије Богослов
Време је за ћутање. Време је за тишину. Време је да реч не говори.
Тишина, чекање, смирење, молитва. Само то. Једино оружје које има тишина. Молитва. Да трпим, праштам и молим.
Колико не схватам!
Пострадати за другога, не разгневити, посејати љубав наместо мржње, праштање уместо вређања, слогу насупрот раздору, наду где је очајање, светлост да просветли таму, радост да замени жалост.
И схватам колико не умем, колико сам се погрешно хранила жељом мислећи да је то дело. Не, није. Сада схватам. Жеља није дело. Делом ћемо се потврдити, али ја нисам делала. Желела сам, али то није довољно. Жеља није дело, није ни почетак. То је опсена, варка. Нема спавања, а ја сам себе уверила да сам будна.
Једини импулс живота је бол. Бол која разара, поцепа. Мало сам се чудила када кажу раздере хаљине, пренаглашено, театрално. Још једна варка. Да, баш је тако. Али и не, нису то никакве хаљине. То је тај стари, гадни, досадни човек. Кида се. Пуцају шавови познатог. Болан процес. Разапињање, сапогребавање, на крст. Да, крст је место. Прво нож. Исећи, откинути, одстранити а онда када помислиш, о јадни човече, сада је лакше, када себе почнеш да храниш лажном храном, пустом жељом, умиреном долази пуцање шавова. И схваташ. Мали си у односу на силу а велики у могућности. Јер тебе, баш тебе Бог толико воли да је Сина свога Јединородног послао теби да ти да пут спасења.
И да, када помислиш стао сам на пут идем истином ка животу.
И да, када помислиш у својој слабости да долази олакшање, награда тада почиње пуцање шавова.
И да, када кажеш искушење као оправдање, олакшавајућу околност, не слушаш. Не чујеш глас. „ Убрзај корак, мили мој. Време је дошло!“ Апостол говори трчи, трчи за живот, трчи!!!
Поспи се пепелом, промени хаљину. Пусти глас из грла. Плачи човече. Рађаш се за живот. Рађаш се за крст. Рађаш се за вечност.
И да... не окрећи се сине.
Тања