Oktobar 06, 2009, 14:54

КРСТ

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

“Да свучемо са себе старог човека и да се у новог обучемо(Еф. 4, 24). И као што смо  у Адаму умрли, тако у Христу да оживимо(1 Кор. 15,22) да се са Христом заједно родимо, саразапнемо, сапогребемо и саваскрнемо. Бог је свагда био и биће, боље рећи: свагда ЈЕСТЕ. Јер био и биће – делови су нашег времена и трошне природе, а он је свагда СУШТИ.“

                                                                                                    Св. Григорије Богослов

 

Време је за ћутање. Време је за тишину. Време је да реч не говори.

Тишина, чекање, смирење, молитва. Само то. Једино оружје које има тишина. Молитва. Да трпим, праштам и молим.

Колико не схватам!

Пострадати за другога, не разгневити, посејати љубав наместо мржње, праштање уместо вређања, слогу насупрот раздору, наду где је очајање, светлост да просветли таму, радост да замени жалост.

И схватам колико не умем, колико сам се погрешно хранила жељом мислећи да је то дело. Не, није. Сада схватам. Жеља није дело. Делом ћемо се потврдити, али ја нисам делала. Желела сам, али то није довољно. Жеља није дело, није ни почетак. То је опсена, варка. Нема спавања, а ја сам себе уверила да сам будна.

Једини импулс живота је бол. Бол која разара, поцепа. Мало сам се чудила када кажу раздере хаљине, пренаглашено, театрално. Још једна варка. Да, баш је тако. Али и не, нису то никакве хаљине. То је тај стари, гадни, досадни човек. Кида се. Пуцају шавови познатог. Болан процес. Разапињање, сапогребавање, на крст. Да, крст је место. Прво нож. Исећи, откинути, одстранити а онда када помислиш, о јадни човече, сада је лакше, када себе почнеш да храниш лажном храном, пустом жељом, умиреном долази пуцање шавова. И схваташ. Мали си у односу на силу а велики у могућности. Јер тебе, баш тебе Бог толико воли да је Сина свога Јединородног послао теби да ти да пут спасења.

И да, када помислиш стао сам на пут идем истином ка животу.

И да, када помислиш у својој слабости да долази олакшање, награда тада почиње пуцање шавова.

И да, када кажеш искушење као оправдање, олакшавајућу околност, не слушаш. Не чујеш глас. „ Убрзај корак, мили мој. Време је дошло!“ Апостол говори трчи, трчи за живот, трчи!!!

Поспи се пепелом, промени хаљину. Пусти глас из грла. Плачи човече. Рађаш се за живот. Рађаш се за крст. Рађаш се за вечност.

И да... не окрећи се сине.  

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

Не могу а да се не сетим Христа Који пере ноге ученицима, Он учитељ Својим ученицима, са чиме и нама поручује: Ако је тешко, ја ћу вас услужити и одморити и бремена растеретити... Поздрав, Тања!**

Autor: pricalica | Oktobar 06, 2009, 19:49

Само сам желела да поделим пут... овај свој

Autor: tanjanakic | Oktobar 07, 2009, 12:38

Горіхова і зерняткових шкаралупа підходить для пристовбурних кіл і ягідних кущів: смородини, малини, агрусу, жимолості. На некислих грунтах застосовують укриття з лісового моху. Кора лісових хвойних дерев і подрібнені гілки, лапник - є найбільш довговічними органічними укриттями. Вони не вбирають воду і дуже повільно розкладається. Таку мульчу використовують в декоративних садах і у дорослих садових дерев. покривне мульчування Для укриття грунту в міжряддях городу та ділянки суниці використовують торф спеціальний нетканий матеріал чорного кольору. Він не дає прорости бур'янам, пропускаючи вологу під коріння рослин. Можна використовувати і просту прозору армовану плівку для парників і теплиць. Також використовують побутові відходи - газети, картон, нарізку з офісного шредера. неорганічне мульчування

Autor: Orlandowhoft | Mart 05, 2021, 15:06
Dodaj komentar





Zapamti me