Казано је
Ја сам Господ Бог твој, немој имати других богова осим мене.
Не прави себи идола нити каква лика...
Не узимај узалуд имена Господа Бога својега
Сећај се дана одмора да га светкујеш…
Све је речено. Ту су смернице, путокази. Пут је осветљен, показан. Делује лако и оствариво. Свима доступно. Казано је шта је потребно, али и шта недозвољено, забрањено. Ко је ко јасно је одређено, дефинисано. Нема места двојби.
’’ Ја сам Господ Бог твој…’’ Почетак. Тек са дефинисаним односом са почетком и утврђивањем у истом се може кренути.
‘’Не прави себи идола … ‘’ јер нестаје потреба за размишљањем о алтернативи. Нема је. Алтернатива је скретање, очигледна замка, избор медвеђих размера.
‘’ Не узимај узалуд имена Госпога Бога својега ‘’ реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности.
‘’Сећај се дана одмора…’’ не заборави на себе , на Бога, на потребу осврта на урађено, размишњање.
‘’Поштуј оца свога и матер своју… ‘’ ти – бивши и будући.
Нове светиљке се пале.
Не убиј.
Не кради.
Не сведочи лажно.
Не пожели ништа туђе.
Јасно, недвосмислено, конкетно. И тада, када ватре горе покрај пута и тада када се пут јасније указује, долази глас.
Глас који позива на брушење. Глас који позива на даљину, у дубину. Глас којим се хране гладни, глас пуноће. Јер, није довољно. Целог себе дај. Глас који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину.
И каже : ‘’А ја вам кажем… ‘’
Благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне , жедне… Теши, указује да жели сваког, позива сваког. И нема места дилеми, нема недоумице. Јасно каже :
’’ … неће нестати ни најмањег словца или једне црте из Закона док се све не збуде. ‘’ Закон се не укида, то мора бити јасно, спроводи се, али…
Казано је ‘’ Не убиј ‘’
А ја вам кажем…
Нема места половичности, црву, лажи. Јер ко каже да воли Бога а не воли брата, лажа је. Рекао је! Нема тога чиме може да ти науди брат твој. То је твој брат, у лицу брата себе гледаш. У лицу брата свог видиш Бога свог. Има ли места ружној мисли упућене брату? Да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? Шта је то? Убиство? Самоубиство?
Брушење мисли појачава светлост.
А ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу.
Без удова живот је могућ, и без ока и без руке. Али како живети без срца?! Срце тај кутак скривени од погледа, окоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одрећује, спашава. Једини сигурни кутак, угрожен је.
Онемогућен, отврднут, разголићен-уништен.
Љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже ‘’… љуби непријатеље своје’’
Савршенство-као мера раста, ништа мање.
Савршенство-као начин.
Савршено-као пут.
Савршен као Он.
Лајт мотив :‘’ А живим-не више ја него живи у мени Христос, а што сада живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.’’
Тања Накић