Са неба пада иње. Сузе Снежне краљице. Хладно је. И њој је хладно. Од самоће.
Тражи, бојећи мразом стакла, завирујући у топле домове, својим леденим дахом дозивајући, слика.
Снежна краљица пати.
Иако је њено време, свемоћна је, она није срећна.
Зна
она да су силе природе под њеном влашћу. Шта је за њу изазвати мећаву,
дозвати кошаву, затрпати снежним сметовима?! ХА!!! Покретом руке боји
свет својом леденом белином. Пас и мачка спавају заједно ако се мало
накашље, да се не заборави-њено је време!
Вечерас је тужна. Вечерас плаче и искрице њених суза прeкривају улице града.
Вечерас, мада себи не дозвољава моменте слабости-она је краљица- њено ледено срце је...заиграло?!
У вечерашњој шетњи, драгој јој забави-цртања по стаклу, завирила је у мрачни прозор, знатижеља се морала задовољити.
Њих
четворо, окупљених за трпезом, слабашна светлост свеће са средине
стола, озарена лица тих људи, девојчица пева, остали уживају, чак и пас
мирно стоји.
Погледа поново-нема светла сем те слабашне свеће! Да,
видим да им је хладно(чак се и пас помало тресе), али ови људи се
радују! Како је то могуће? Хладно је, мрак је, свећа је и извор
светлости и извор топлоте, а они се радују?!
Ледено срце схвата пре
ледене мисли... ДА-они су заједно, ДА-греје их љубав коју имају и деле,
ДА-нису сами и ДА-не смета им моје време.
Да, тужна је Снежна краљица ове снежне, ледене ноћи, лије своје ледене сузе у леденој самоћи.
Тања Накић