Када реч ућути... остави празнину.
Вакум. Ништа.
Да ли?
Све је исто и ништа више није исто.
Брисан простор и тишина.
Пожелиш да боли. Да вичеш, али не.
Гласа нема.
Не боли, а болесно је.
Танго : „ Тужна мисао која се плеше“!
Јесте ли за плес?
Да, али не са тобом.
Реч ћути, живот живи.
Тишина најављује.
Знам тај звук!
Најављује онога који дан претвара у тамну ноћ.
Претвара сен смрти у јутро!
Позив тражитељу у беспућу.
Добошар на раскршћу.
Лучоноша у тамној ноћи.
Знам тај звук!
Знам тај плес.
И није танго.
Не плешем мисао.
Играм животом живот.
Тања