Све нежне мисли, шапутања у тишини, сву љубав дајем.
Радости, чекање, надање моје.
Све туге, бриге, страхове своје дадох ти. Сузама умивене речи.
Ти знаш моју љубав, лечиш моју бол. Само са тобом јесам.
Пред лицем твојим ова уста говоре, славе, радују се.
Ти ме водиш, дајеш несебично, а ја падам слаба, само тебе жељна.
Једино тебе!
Бунцам у грозници, а речи навиру.
И кријем се да сачувам. Као лопов.
Знам, има бољих, паметнијих, лепших, али... дозвала сам те!
И падам и плачем, али желим.
О, како јако желим да се огледам у лепоти лица твог, да ходам твојим стопама, купам се у светлости,
О жељо моја!
Побегла бих у гору, сакрила се шумом, летом птице одлетела, да тајну сачувам.
Тајну срца, тајну трена, тајну сусрета.
Крв у мени ври, срце трепери, радост гуши.
Ходам и говорим.
Газим пустињом, степом непрегледном Тебе певајући!
Тања