Mart 18, 2010, 13:09

НЕ БОЈ СЕ КЋЕРИ...

Тамним наочарима кријем поглед.
Покрила сам косу да сакријем лице.
Умотала сам се у данас...
Долазећи Теби.

Као лопов пролазим корацима.
Као пума шуњам се, масом пролазећи.
Као камелеон уклапам се да се не видим.
Не видим.
Не чујем.
Не желим.

Боду ме погледима, речима. Собом.
Долазим Теби.

Скидам маску.
Скидам униформу данашњице.
Скидам сопствену прљавштину.
Теби долазећи.

Доносим љуштуру себе.
Доносим простор у себи.
Доносим немире који добују у тишини.

Молим Тебе.
Молим да ме собом испуниш.
Молим да ме оздравиш.
Моју немоћ излечи
Моју неверу отерај...

Знам да сам недостојна
Знам да возови одлазе
Знам да самој себи ране копам...

Клечим, молим... ја, разочарење
Клечим, молим... хладно је, тама је када се у оку твом не огледам
Клечим, молим... дај ми, дај ми лица твог.

Да када дође час имам очи разбојника са Крста
Да када дође час имам сузе Маријине да ме до стопала Твојих доведу
Да када дође час …
„ Не бој се,кћери, вера твоја спасла те је!“

Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

Свака оштрина ће отупети да се ти не позледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио:
то од Мене долази. Јер, ово за тебе није само реч, ово није само реч запамти, већ је ово – твој жовот.

Autor: suky | April 08, 2010, 15:15

А што мени недостојном преостаје да кажем на све то ? Преостаје ми само да поновим речи апостола Павла: «Јер је све из Њега, Њиме и у Њему», коме нека је слава у векове – Амин

Autor: tanjanakic | April 08, 2010, 15:32
Dodaj komentar





Zapamti me