Пребирам мисли као зрна пшенице.
Добро зрно за смрт посејано оловком да да добар плод.
Оно што дам, више није моје.
Оно што дам, део је који више немам.
Оно што дам, умрло је.
Ново ниче.
Мислиш, даш па ће ти недостајати.
Заблуда!
Даш плод, плод се бере. Да не иструли.
Брине ме само када ћутим. Дилема: да ли зри или не видим!?
Као цвет. Има ли довољно Сунца? Да земља није жедна?
Бринеш о цвету у саксији, посвећујеш му се. Кидаш суво, окрећеш ка Сунцу, заливаш.
Тако и ми. Не може се живети без воде и Сунца.
Треба Три Сунца, треба пуно суза.
Сунца и суза.
Сунца да осветли.
Сузама спрати талог.
Изгледа да вршим фотосинтезу.
У бољој сам позицији од цвета.
Ја имам сузе.
Тања