Danas je tvoj rodjendan. Srecan rodjendan!
Znam, kukavica sam, nisam uspela sebe bas da prevazidjem, da oprostim, da zaboravim, da se ne secam... Nedostajes mi. Nedostaje mi onaj tvoj pogled srne, tvoje ruke, prsti... spremnost da od svega napravis dobar vic. I ta tvoja kosa koju godinama pokusavas da uvedes u boju, oblik. Uvek novi eksperimenti. Kada malo bolje razmislim, prvi eksperimenti su i bili sa kosom, na kosi... Mozda ni ti meni ne mozes da oprostis, da, sigurno. Verovatno si u pravu, ne, sigurno da jesi. U misli si mi cesto, kao i ja tebi, znam, ali velike su reke izmedju nas i jos uvek nenapravljen most. Uvek si bila bolja od mene, na tebe se moglo osloniti a ne ovako kao ja sa glavom u oblacima.
Zamisli, vec smo zene! E, to mi je nepojamno. One dve cupavice, slinavice. Zene, majke. Ej, nas dve.
Pisala bih ti dugo, mnogo.... koliko mi nedostajes, kako se krijem da me ne vide kako placem(i sada placem, znas da sam placko), koliko toga zelim da ti kazem...
Zelim da te zagrlim, danas kada punis 39 godina! Sledeceg maja imaces 40!!! Ne mogu da verujem!
Volim te, nedostajes mi, srecan ti rodjendan
moja lepa, mila, voljena
SESTRO.