Koliko misli je progutala noć, tamna.
Tišina, koju sobom donosi, moje sakupljanje. Kao dete koje sakupljajući kamenčiće, na plaži, priča svoju priču. Pravi staze, pravi put da ulovi more. Da omeđi beskonaćno, da deo beskonačnog uzme sebi.
Moje. Moj ukradeni deo beskonačnog.
Gledam cigaretu. Papir gori iako ne povlačim dim. Polako. Povlačim i više i brže gori. Kao čovek. Gori, ali razgori se samo kada “povuče dim”. Ako ne, samo se dimi, tinja i gasi.
Uvek isto pitanje. Zašto ja?
Zato što ne tinjam.
Ubedim se, ponekad, da je dosta, da ce doći mir.
Kakav to mir tražim?
Onaj koji vodi ka-tinjam i gasim se ili onaj drugi…
Gorim da sagorim!
Ne može se protiv sebe: “Ako kaniš pobjediti, ne smješ izgubiti!”- dobri, stari Broj 1.
Šta mi je danas rekao Bog… Jevanđelje po Mateju(23-28)
“Tako i vi: spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja”
Spolja:
Slika koju uvek možeš da doteraš, malo šminke i gotova stvar.
Pomislim da je i unutra sređeno, doterano, uglancano. Pomislim, složila sam kockice.
Sada znam, jos uvek ne. Dođu bure, nemiri. Tada znam. Nema šminke.
Neki vode.
Neke vode.
Odlučite sami.
"Nema spavanja, nema odmora" - govorio je Zoran.
Svečana premijera predstave “ Paklena pomorandža”.
Mladost je to iznela. Plamen stvaranja. Deca su pokazatelj-kako. Svojom kreacijom za druge, zbog drugih… Tako! U plamenu!
Eto kako.
Tanja