Одговоре на дилеме па и бриге сам у претходним данима добијала од деце. Ми-одрасли, често, нисмо дорасли тој вештини. Имала сам част и прилику да ме пусте у свој свет и да ми помогну. Тема, коју отварам, је израз захвалности, али и обавеза да научено поделим.
Дечак, мало већи научио ме је да када ти је тешко, када те повреде: прво мало ћутиш, говориш тихо, можеш и да плачеш иако си дечак-мало већи, уста говоре тихо, срце воли јако.
Девојчица, мало већа ме је научила да када си тужан-не можеш да певаш, не препознајеш свој глас. Како живети ако не певаш!!!
Једна беба са седмог спрата ми је показала како се воли. Лако је: запљешћеш рукама, гласно се смејеш, помазиш (почупаш) косу и пољубиш(балаво)-тако се показује да волиш.
Једне вечери на терасу је дошла девојчица са пуном главом мозга од размишљања. Она стално размишља, чак и када спава.
Не воли када се велики грде и плачу-размишља.
Када бата понекад лаже-размишља.
Матија нема друштво за игру, зато је немиран и грди васпитачицу-размишља.
Стално размишља и брине. Брине јер мора, како сама каже. Решиле смо да бригу отерамо, заједно смо размишљале и закључиле да је решење -ИГРА. Позваће понекад и Матију, мада је његовој мами већ поменула проблем. Сетиле смо се разних игара за кућу и паркић, игара за све и тату и маму и бату. Играће се заједно, она ће то уредити.
На растанку ми је махнула и рекла : "Тања, ништа не брини, урадићу све како смо се договориле! Баш смо се лепо попричале!"
Говори тихо, воли јако, можеш понекада да плачеш иако си велики дечак.
Не буди тужан, нећеш моћи да певаш.
Смеј се гласно, пољуби балаво.
Немој да бринеш, играј се иначе ће ти глава бити пуна мозга од размишљања.
Ово су моје прве лекције. Да ли сте ви неку научили, хајде да поделимо да се мање пред великим људима стидимо.