Jun 14, 2010, 11:02

ТЕСНЕ ЦИПЕЛЕ

Од јуче имам два жуља. Пре него што помислите-па шта, молим вас за пар минута пажње. Нису ми баш ципеле направиле жуљеве, кломпе су, оне дрвене. Кломпе моје сестре. И даље није интресантно, а и какве то везе има са вама-помислићете, али молим за још мало стрпљења. Кломпе су њене, а ја сам их обула када сам се враћала својој кући, а мој муж је пожелео да мало прошетамо. Враћали смо се, од ње, сачекали смо да зет узме ствари. Наравно, разумљиво је да вас не занимају животи мојих сестара, деце-моје, њихове...и потпуно сте у праву! Надам се да ће сада бити јасније. Схватила сам да лако од себе одустајемо, лако искочимо из сопственог живота ускачући у туђи. Полако, да јесте у питању моја сестра, али то је њен живот. Њен пут. Зар смо позвани да бринемо туђу бригу? Да ли смо све у сопственом животу уредили па можемо да пређемо и у ентеријер других?
Имам два жуља од туђих ципела-пукли су. 
Како сте ви прошли? 
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

da li odustajanje ili potreba da se 'gura nos gde mu nije mesto'?
ja zuljeva nemam.
:)

Autor: nastasja | Jun 14, 2010, 15:44

Žuljaju me samo moje cipele :)

Autor: sanjarenja56 | Jun 14, 2010, 15:52
Dodaj komentar





Zapamti me