Jun 17, 2010, 15:30

ЗАПИС

Негде, на неистраженом путу од јаве ка сну, наишла сам на чергу. Нека се не увреде и молим да опросте једном хроничару неистраженог, играли су Цигани. Мршаве раге, полураспала запрежна кола и ватре. Они, нека опросте, ружни. Ружнији него икад вићено, а весели, крезави. Циганско весеље. Нека чудна лица, ружна, одбачена, плешу заједно. Плешу игру вечности, радост, слободу, ту око ватре. Не могу да одвојим поглед, умирим радост у срцу. Један ми пружа руку, зове на плес. Не одбијам, радујем се као да ме је сам Краљевић позвао. Примају ме, прихватају ти ружни, ружнији него икад виђено, крезави, одбачени, али заједно око ватре у вечности-као своју. Диван плес, дивни они, дивни осмеси дивних руку. Не желим да престане. Схватам ипак, желе некоме да ме представе. Замисли, ти си Краљ Цигана! Је мање три-Краљ Цигана! Као и сви краљеви имаш дворац. Твој је, као и ти отворен, отворен под ведрим звезданим небом, а ти весео као и твој одбачени народ, кроз смех ми кажеш :" Причај ми о неким новим, занимљивим људима."
Неко време потискујем и одлажем догађај са неистраженог пута све са мишљу да и није тако важно.
Заиста, можда и није да у мени није тако жив осећај како одбачени, ружни, презрени или из било ког разлога, од већине неприхваћени, лако прихватају. Како болесни лече здраве, како одбачени знају да утеше прихваћене, како ружни воле лепе, како мали спашавају велике.
Мудрост овог света, смешна је у оку детета.
Само дете види да је Цар го.

Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

Deca znaju.

Autor: Vuk Panonski | Jun 17, 2010, 15:46

zanimljivo i vedro. bas lepo. :)
poz

Autor: marinamil | Jun 18, 2010, 00:34

Prelepa priča...počela si kao Kusturica, a nastavila toplije...

Autor: sanjarenja56 | Jun 18, 2010, 07:54

:)

Autor: nastasja | Jun 18, 2010, 11:14
Dodaj komentar





Zapamti me