Jul 14, 2010, 10:49

СЛУЖБА ЉУБАВИ II

И, опет онепресушној теми, Литургији.

Реткочитам своје текстове, али један од два, тачније три, посебно волим „ Службаљубави“. Нисам му се враћала неко време. Размишљала сам и о узроку и схватилада је узрок у страху од незадовољства. Собом.

Мојитекстови су моје сведочење. Желим да верујем да растем, напредујем. Као што сепонекад постидите или не будете задовољни собом у неким периодима свог животногсазревања. Немогуће је одвојити, разделити себе на период некад и сад, „преуласка у Цркву“ и „после уласка у Цркву - то је грубо, чак ружно поређење, алиупотребићу га ради бољег разумевања.

Све сам,и оно чега се стидим и оно чиме се не могу похвалити и оно што бих заборавила ионо чиме нисам задовољна. Растем. Можда смешно звучи, са 40 рећи да растеш, алитако је.

Неверујем у крај. Како да поверујем када још учим?

Вечностје одређење на које пристајем. Како иначе обухватити ако не вечношћу увечности? Али, да се вратим узроку поновног враћања оловци „Службаљубљви“-Литургија! Узвишена, непресушна, извор, смисао и заокружење. Начин.

Ако незнаш како – Дођи и види.

Свенедоумице, питања, дилеме имају само један одговор – Дођи и види.

Какообјаснити да од тебе зависи?

Какообјаснити да си потребан?

Какопоказати да волиш, које су то речи?

Како даосетиш да си вољен, Ти, баш ТИ?

Да сипотребан ти?

Какодочарати вечност?

Немапитања.

Само –Дођи и види!

 

 

Тања 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments
Dodaj komentar





Zapamti me