Avgust 16, 2010, 10:05

DECA PATE

Imena su izmišljena.
 
Brajan – sin majstora i prodavačice. Odrastao u predgrađu. Smutnih devedesetih majstor evoluira u vlasnika maloprodajnog objekta, a prodavačica u sekretaricu. Dečak, devedesete upoznaje, pojavom reketaša. Obavezan reket, vlasnik maloprodajnog objekta, odbija. Posledice su jasne. Srećom ova priča, bar u ovom periodu, nije imala tužan kraj. Raste, trenira košarku, upisuje fakultet. Posle jednog treninga ekipa momaka u plavom, interventna, presreće i pretresa Brajana. U torbi sa opremom, u patikama pronađena je određena količina heroina. Brajan više ne studira. Brani se sa slobode. Vozi, mali crni auto. Idealan za gradsku vožnju i još ponešto.
 
Teodor – sin intelektualca iz „kruga dvojke“. Svršeni student. Lep. Pametan. U životu ima sve! Dugogodišnji narkoman.
 
Mario – sin čoveka koga predstavljaju kao taksistu i majke, nekada, jedne od „boljih komada“ ovog grada. Raste u naselju, simpatičan momak, završio osnovnu školu kao naslov u žutoj štampi. Podvodač, makro, kako god da se to kaže, drugarice iz razreda. Upisao srednju školu ove školske 2010/2011.
 
Alisa – jedanaest godina, zanimanje – prosjak, loacija – TC Piramida.Pre godinu dana – musavo dete obučeno u dronjke, lepog lica, još lepšeg osmeha. Danas su dronjke zamenile sunje i majce. Teksas jakna vezana oko struka i mala torbica boje zlata.
 
Stiven – sin raspuštenice. Odrastao pored čike. Od skoro punoletan i ljut. Meta agresije – majka.
 
Džek – dečko iz parkića. Rado gleda sportske aktivnosti u parkiću. Rado ih se seća, radije bi učestvovao. Narkoman.
 
Dejzi – 5 godina. Raste u okolini Belvil-a. Zanimanje – prosjak. Sa 5 godina zna sjaj i bedu „Novog grada“…
 
Ne mogu više…
Ličnosti nisu izmišljene. Imena su izmišljena.
Oni pate. Neću da ćutim.
Deca pate.
 
Tanja
Milo,malo zrno nežnosti…
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

Jezivo. Sve im je oduzeto, a zauzvrat pruzena samo neka kvaziresenja poput te droge. Sa druge strane, tu su klinci koji imaju sve uslove, pa im opet nije dosta.

Autor: twisty | Avgust 16, 2010, 10:38

Nije deci danas lako. Neka dobra vremena ostala su iza nas, oni ih nisu ni upoznali, a neka druga bolja vremena nikako da stignu.

Autor: sanjarenja56 | Avgust 16, 2010, 10:51

Toliko su izlozeni, gladni, gladni ljubavi, prihvatanja, starosna granica samo klizi, sve mladji bivaju odvuceni u neke slepe ulice drustva, vremena. Dostupnost na sve strane, ali nema ljubavi, neznosti, reci, utehe... Kakvi smo to ljudi???

Autor: tanjanakic | Avgust 16, 2010, 10:56

Surovo i sve surovije.
pozdrav

Autor: mandrak72 | Avgust 16, 2010, 20:21
Dodaj komentar





Zapamti me