Novembar 08, 2010, 15:13

TALAS

Ne želim da mu se prepustim.
Omamljuje.
Vodi u onaj skriveni kutak, tako željeni. Želim, samo malo, a tako jako želim da mu se prepustim...
Da pobegnem, sakrijem tako bezočno pokidane latice, da ih spakujem, osušim, sačuvam u herbarijumu svoje duše.
Pustila bih talas, okupila suze...
Zar je važno gde ćemo se nasukati latice, suze, ja?
To rade oni što beže. MI-ne.
Skupljači latica okupanih suza, samo... podignu jedra. Imamo mi svoje tišine i gore, čarobne dodire, zvezdani plašt, nečujni krik.
Ući ću. Pustiću.
Neka me okupa, nek opere ovo danas, ovo prošlo, nek očisti.
Ući ću. Pustiću.
Ah slabosti, ne zasenjuj Sunce!

Tanja 

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (7) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

svaka cast http://kojot.blog.rs/blog/kojot

Autor: kojot | Novembar 08, 2010, 15:40

Hvala

Autor: tanjanakic | Novembar 08, 2010, 15:53

Lep ti je ovaj talas....nije oda našem Talasu, blogeru kojeg više nema nego što ga ima na blogu. Talasu bi se dopalo da pročita ovu pesmu.

Autor: sanjarenja56 | Novembar 08, 2010, 16:06

Ma jako lepo!

Autor: mazanjegova | Novembar 08, 2010, 17:08

Hvala sanjarenje
Hvala mazo :)))

Autor: tanjanakic | Novembar 09, 2010, 12:00

:))

Autor: Talas | Novembar 17, 2010, 16:41

Uh, bas lepa kreacija.
:)))

Autor: Talas | Novembar 28, 2010, 21:51
Dodaj komentar





Zapamti me