Februar 05, 2011, 17:29

ДОЂИТЕ И ВИДИТЕ

Ово је први пут... први пут да седам без оловке, верног пратиоца, папира-познате белине, мисли сконцентрисане. Први пут. 

Потребна је река да спере муљ, непредвидива, опасна, пуна вирова. Потребна је олуја на мору да избаци дно. Потребно је говорити. Као и љубав и бол тражи да се каже, избаци. Отров је немогуће задржати, буни се преостало здраво.

Тастатура и зато што схватам да може да изрази јер сам овај израз изабрала или он мене, сада и није тако важно. Монитор јер ме повезује са тим непознатим, другим или са мном? Ни то више није важно.

Ћутање ме убило. Отров се сконцентисао, прети, ликује... и замало, за длаку. Али не! Неће моћи. Они велики, свети, могу, могли су ћутке да подносе, да се не виде. Не и ја. Слабост? Можда, само не ћутање.  

Гледам, слушам, мислим данима, месецима и видим како то гадно ружно створење, мења облик, полако, али сигурно шири свој смрад. Пристаје се на смрад као на мирис, прихвата се ружноћа као лепота, продаје се љубав јефтино, за тридесет сребрњака. Јефтино. Патетично.

Доста о томе. Доста о њима. Треба се опоравити, излечити, устати из постеље и кренути даље. У сутра, које није сутра тада, већ сада. У том сутра живим и знам да никада, никада нећу пристати на начин који нуде, начин којим се показујуте као једини, исправни, лепи. Не!

Пре него се поздравимо имам само једно да вам кажем: Знам вас, познајем вас, бодете својим промашеним, нападате јер се плашите, плашите се јер чујете позив, али не, упорно и тврдоглаво хоћете теле да позлаћујете, Бога тражите да видите и верујете, а нас који са вама нећемо, блатите. Блатите оне које волимо, а у тами и тишини би да будете део.

То вам желим. Будите део. Дођите и видите. 

Тања 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

Sta da kazem osim da na ovaj tekst nemam nista da dodam.Bas nista.Sve je receno.Poljubac ti saljem

Autor: tanjana | Februar 05, 2011, 18:25

Savršeno

Autor: roksana | Februar 05, 2011, 18:34

Bez reči ostah..pozdrav

Autor: Vilabezkrila | Februar 05, 2011, 18:42

Kako su te neki naljutili...

Autor: sanjarenja56 | Februar 05, 2011, 20:50

Hvala i uzvracam imenjakinjo ;)

Roksana - zahvalna sam

Vilo bez krila - i ja zato sam i pisala, hvala :)

Sanjarenje - samo sam zapustila misao i iznikao je korov, nisam ljuta, vise sam probudjena u zelji da vise ne cutim, nego da se ozbiljno bavim ovim nacinom, pa i blogom.

Hvala vam ljudi, svima. Mnogo mi znace vase reci, medju svojima.
Pozdrav

Tanja

Autor: tanjanakic | Februar 05, 2011, 21:06

kome god da je upućeno - jasno, glasno i iznad svega lepo rečeno
Prijatno!

Autor: domacica | Februar 05, 2011, 21:07

sada tek vidim komentare ali sam zelela samo da kazem sanjarenja da ovde nije stvar u ljutnji vec u misljenju,vidjenju stvari.Na pravi nacin rekla bih.Buduci da smo imenjakinje nadam se da ti nece smetati da i ja ovaj tekst potpisem,istim imenom:))) veliki pozdrav

Autor: tanjana | Februar 05, 2011, 21:49

Hvala domacice :)
Tanjana - imenjakinjo, ma, znas i sama :)

Autor: tanjanakic | Februar 05, 2011, 23:08
Dodaj komentar





Zapamti me