Avgust 06, 2011, 22:22

Верујем...

Све икада речено о љубави и страху, брише се у часу суочавања са страхом и љубављу.  Два начина,  два принципа,  два постојања, две супротности. Сламке за које се дављеник хвата.
Колико знамо о љубави и страху? Колико познајемо темеље својих сламки?
На страх се лако пристаје - урођена паника плена. Ловац који се брани, све у једном, колико год нелогично било јер немогуће је бити ловац и плен. Отуда и нелогични поступци, нелогично постојање – пало постојање.
Љубав – њој се тежи као сигурном уточишту. Све је лакше када те неко воли. Читава историја људског рода, све науке и знања, сва дела имају темељ управо у тој тежњи-бити вољен.
Победити страх љубављу.
Сва мука је што страх плена бива „задовољена“ заљубљеношћу јер нити смо плен нити ће нас заљубљеност заситити.
„Без невоље нема Богомоље“ – каже мудра народна.  Када се исцрпе све опције, као Камијев „Странац“ враћамо се кући. Враћамо се јединој тачки Васељене, оази  у којој се, оно што потискујемо а то је да никада и нисмо били сами, коначно потврђује и добија ону искуствену, емпиријску потврду.
Свака пловидба учи да љубимо, не само да би познали већ буди потребу, глад да будемо препознати. Таква љубав и буди страх, страх од одговорности као последице те љубави, а то је плод. Плод је остварена љубав. Страх је да ли плод показује силину, лепоту тог љубавног односа. Да ли си на висини задатка? Да ли заиста поштујеш остварено? Отуда и трнци, сваки пут када Љубави приступаш... шта дајеш!?
Бескомпромисност у овом часу настаје:
Коме дајемо?
Кога дајемо?
Савршеном, прелепом – несавршеног и не баш тако лепог – себе.
Савршено прелеп знао је и када је лио крваве сузе, док су не-савршени и не-лепи спавали и рекао „... нека буде воља Твоја“,  нахрањен  љубављу  Оног кога је собом показао не-савршенима и не-лепима. И тада када је молећи се за њих и за оне који због њихове речи поверују да сви једно буду „као што смо ми једно“.
Дао нам је Пречасно Тело своје и Часну Крв своју као храну којом  ћемо живети да часа...
Зато не можеш сам, због те свести о себи: не-лепом и не-савршеном.
Зато Ка Савршено Прлепом идеш са Својима: не-савршенима и не-лепима.
Зато што том Љубављу постојиш усавршавајући се лепотом.

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, а не створеног, једносушног Оцу кроз кога је све постало.
Који је ради нас, људи и ради нашега спасења, сишао са Небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Деве и постао човек.
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен
И који је Васкрсао у трећи дан по  Писму
И који се вазнео на Небеса и седи са десне стране Оца
И који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима
Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа Животворног, који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке
У једну свету, саборну и апостолску Цркву
Исповедам једно крштење за опроштење грехова
Чекам васкрсење мртвих и Живот будућег века
АМИН


Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

Idem pored tebe, vidis me, poznajes me, ne-savrsen, ne-lep, ali sa nama je i Savrseno Prelepi, jer idemo i disemo zajedno, dvoje smo, kao Luka i Kleopa, i svi atributi sljustice se sa nas ako bogoceznjivo budemo rasirili ruke i primili u zagrljaj Ljubljenog, i dopustili da nas dalje vodi i usavrsava iz savrsenstva u savrsenstvo, iz slave u slavu,iz sile u silu, iz lepote u lepotu...

Autor: Srecko | Avgust 25, 2011, 20:05

:)

Autor: tanjanakic | Avgust 26, 2011, 10:51
Dodaj komentar





Zapamti me