Septembar 29, 2011, 20:14

Tada

"Zato me Otac ljubi, jer ja život svoj polažem da ga opet uzmem"

                                                                      (Jovan 10, zač. 37)

Maksima života! Život svoj dati. Život, dar položiti. Ne deo, sve. Dati dar. Neće Otac deo, komad. Neće parče.

Komad je za psa.

Komadom se hrani lopov.

Komadom se hrani sluga. Na sud.

Komad nije hrana. Otrov je.

 

"... Za sud ja dođoh u ovaj svet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slepi"

                                                                                                   (Jovan 9, zač. 35)

Gledajući ne videli... izgubljen pogled ljubljenog. Osakaćen vid.

Ja u tebi

Ti u meni...

Lopov ne spava. Gleda mrakom, krade pogled, pogani mišlju, živi na lovorikama odbačenog, propuštenog, uplašenog, neizgovorenog - tvojeg! Pogled zveri učvršćuje se strahom, stidom sopstvene slabosti.

Kako pati Otac za Ikonom svojom!

Kako boli rana odustajanja!

Kako peče ljubav neostvarena!

Gledajte slepi pljuvačkom i zemljom! Zemljom u koju ćemo svi.

Samo će slepi videti.

 

"Ja sam vrata; ako ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći"

                                                                                            (Jovan 10, zač. 36)

Ne hrani zver.

Ne žmuri.

Izbljuj gađenje svog užasa, strahom nahranjenog.

Sakupljaj.

Čuvaj.

Hrani.

Uđi...Sine!

Uđi i ne plaši se.

Zna koliko si slab, uplašen, sam...

Zna da si i žedan, gladan...

Zna i vidi koliko su te psi oglodali.

Zna jer pati za tobom, zove te sebi...

Uđi.

Nahrani se. Okrepi. Osvetli.

Sijaj Ikono.

Sijaj Sine!

U taj dan, u svetlosti, poznaćemo se.

Tada, u toj zori.

Tada daj oči slepca da se ogledaš. Znaćeš.

Tada...

 

"Ja u njima i ti u meni, da budu usavršeni u jedno..."

                                                      ( Jovan 17. 23)

 

Tanja


Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (9) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

Poznaćemo se, kad dođe čas.

Autor: sanjarenja56 | Septembar 29, 2011, 20:52

Hvala sanjarenje :) vec sam pomislila da sam promasila temu, nesto sam nesigurna sa recima u poslednje vreme, hvala :)

Autor: tanjanakic | Septembar 29, 2011, 20:58

Uvek si bila dobra s rečima, ne brini!

Autor: sanjarenja56 | Septembar 29, 2011, 21:09

Ponekad, kao sada, rec drugog ozivi, Logos se ovaplotio, za mene je to veceras znacila rec a ti si mi je dala :) na tome sam neizmerno zahvalna, sanjarenje56 :)

Autor: tanjanakic | Septembar 29, 2011, 22:13

Teško je ostaviti komentar na ovakav tekst gde je sve rečeno.

Autor: anam | Septembar 29, 2011, 22:29

Hvala anam, ljubazni ste, vidite nazalost slabi smo(za sebe govorim), a ako rec nema odjek onda se pitam ima li smisla, zato hvala :)

Autor: tanjanakic | Septembar 29, 2011, 23:04

Onda kad mislimo da smo najslabiji, otkrijemo u sebi snagu za koju nismo ni znali da postoji.
Naše slabosti mogu nam dati snage za prava dela...

Autor: anam | Septembar 29, 2011, 23:09

Svi cemo mi pred sud a danas ovde neka je sto vise mira,razumevanja i toplih reci jedni za druge!
Hvala ti,za ove reci,kao podsecanje na ono sto nesmed a se zaboravlja.

Autor: lora1 | Septembar 30, 2011, 10:01

Hvala lora1

Autor: tanjanakic | Septembar 30, 2011, 10:53
Dodaj komentar





Zapamti me