Oktobar 11, 2011, 23:46

"Sada si Žena Koja Lovi"

Jedna knjiga, jedna pesma, jedan dan... sasvim dovoljan razlog.

Bolovanje!

Mašina se pokvarila. Potreban je remont, što podrazumeva stanje mirovanja. Mirovanje-neprirodno stanje. Dugo sam odbijala, uporno ignorisala, prkosila-ne ide. Sistem je pao, ne, nije pao, usporen je. U redu, predajem se. Mirovaću. Otići ću i sutra u Dom zdravlja, mada mi baš nije jasno čemu služe, sem da vam lekar na ceduljici napiše koji vam je lek potreban uz objašnjenje da je jedini način da dođete do istog- da ga kupite u apoteci. Što se laboratorije tiče - možete u privatnoj, nemamo reagense. Poslodavac je obavezan da za zaposlenog uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje. Kome? Uostalom, Srbija brate! Ne čudim se. Zato i ne idem kod lekara. Zato mi je termin bolovanje - nepoznat. Stanje mirovanja ima svojih prednosti, knjiga, muzika i ja. Savršen trougao. Ovu sam pročitala u dahu.

Jedan okoštali, usporeni organizam, zasnovan na zakonu, tradiciji plemena, ustaljenoj, nepromenljivoj hijerarhiji, predvidljiv, na putu ka novom domu nailazi na polumrtvu devojčicu. Žena-vidarka pravi iskorak. Unatoč protivljenju starog kostura, uzima dete. Devojčicu koja će označiti kraj i početak. 

Drugačijost, okarakterisana kao ružnoća.

Drugačijost, izaziva strah, neprihvatanje.

Drugačijost, znači kraj starog organizma, kraj poznatog.

Drugačijost je donela priliku za opstanak, život.

"Bićeš dostojna položaja jer ćeš biti jedna od najboljih."

Jedini je shvatio Veliki Mog-ur. Prihvatio je snagu žene, nije se opirao otvorenosti koju je podrazumevala "ružnoća". Žena-ćerka. Žena-majka. Žena-lovac. 

Vidarka. 

Znao je da je došao kraj. Znao je da je ona prilika za opstanak. Znao je, i pol nije bio prepreka, već prilika.

Naravno, odbacili su je istog časa kada ga više nije bilo. Čas njegove smrti za nju je značilo odbacivanje. 

Ćutali su, iako su znali da je odluka pogrešna.

Ćutali su, iako je nepravda učinjena.

Ćutali su jer je strah nadvladao.

Praistorija-bestseler.

Ne vidim razliku. Najbolji pomeraju granice, najbolji sobom pokazuju kako. najbolji se ne štede. Najbolji umiru.

Zaista, da li je moguće da iko poželi da pripada normalnima!

Sve češće se čuje "retko normalan". 

To je dijagnoza.

Nekada čopor normalnih, prosečnih, istih. Danas društvo istih. Rezulat delovanja istih-isti.

Ubrzalo se vreme.

Dok smo odrastali, filovali su nam mozgove Brozovom kinematografijom. Verovali smo, tako nafilovani, da se rat više nikada neće desiti. Kada smo pojeli fil, došao je rat.

Nismo obnovili rezerve, a ponovo se čuju pokliči i trube.

Naravno, ubili smo najbolje, grupisali se normalni i predstava se nastavlja. Slušala sam vesti. Nedovoljno Dždaja znači Kosovo za patike-patike ni zašta! Nova simbioza. AIR MAX na noge lagane pa da sačuvamo teritoriju. 

"... žao mi konja"- viče podsvest.

"... a ženski učenik je bolji nego nikakav."

Sklapam knjigu. Isključujem muziku. Ulazim u stanje hibernacije.

Kupiću lek u apoteci.

Platiću laboratorijski nalaz.

Proći će i ovo stanje. Podmazaću mašini, ali...

Neću da se stidim pred njom.

Neću da sklanjam pogled pred njim.

Ne!

Sada sam Žena Koja Lovi.

 

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

I ti na bolovanju? Ma, sredićemo se mi.

Autor: sanjarenja56 | Oktobar 12, 2011, 08:47

Dobre ti lovine bile, junače.

Autor: biljanak | Oktobar 12, 2011, 12:35

sanjarenje, sta reci, toliko sam dugo odbijala potrebu tog bolovanja i onda dodje vreme da nema kud :). Sredicemo se, drugo nam i ne preostaje ;), samo da nije ovako dosadno to mirovanje

Autor: tanjanakic | Oktobar 12, 2011, 13:35

Dobro je rodilo, vreme je za lov biljanak :)

Autor: tanjanakic | Oktobar 12, 2011, 13:36
Dodaj komentar





Zapamti me