Oktobar 19, 2011, 11:52

Ko razume - shvatiće

 

 

„... postojiš, znači da si to ti, a ne neko drugi, odnosno znači da jesi (=da postojiš) kao zasebna ličnost.“

                                                                                                                                            (ko razume – shvatiće)

 

Srbija danas, nekom majka – nekom maćeha. Postojiš! Da li postojiš Srbijo?

Ko je Srbija?

Potrebi postojanja prethodi svest o postojanju, otud pitanja upućena Srbiji majci, maćehi.

Ko si?

Srbin

Kako  to potvrđuješ?

Kletvom Kneza Lazara.

Jedino, po čemu danas pominjemo velikog Kneza je kletva. Da li je zato „kupio“ Carstvo, nama, da ga kletvom pominjemo?

Potvrda jednog Srbina, danas opet je Kosovo.  Knez je tada okupljao, spremao sigurnu smrt. Cena je plaćena unapred. Znao je ili će svi poginuti ili nas neće biti.

Srbovanje iz fotelje, danas je ta nasušna potreba postojanja.

Srbin sam dakle postojim.

Srbuje se sporta radi. E-republika Srbija u svom sastavu ima Kosovo. Živela e-Srbija!

Šta je uzrok ovom apsurdu? Da li su klipovi sa you tube-a jedini način da se sećamo slavnih nam predaka?

Da li je e-Srbija ostala jedina uteha?

Ne!

To nije moj narod. Ne jer smo krvlju nahranili svaku stopu zemlje Srbije.

Zašto?

„ Udariću pastira i ovce stada razbjeći će se“(Mt. 26, 31.)

Istorija naroda je istorija lidera. Naš narod, danas, zaista je stado bez pastira. Evo, bez želje da se bavim dnevnom politikom, dovoljno je pogledati program državne televizije. Kraj.

Najslikovitije će objasniti citat iz predstave Kralj Ibi „ Narode moj! Mi gore – vama dole!“ – jasno je. Opet sitni, mali intresi sitnih, malih feudalaca. Gadne, male hijene iz štrikanog džempera u Đani-buvljani. Kraj. Glavna tema, malih hijena, velikih boraca za čoveka-bez čoveka je teritorija. Ne narod. Teritorija!

Šta bi sa narodom? Kako bi ga nahranili, ugrejali, obukli, napojili, izlečili? Kako, kada ni ovaj u skupljenoj zemlji na minimum, ne mogu. Kako? Pitam se ima li kraja laži? Ne, naravno jer kao bolest, rak širi se, hrani zdravim uništavajući ga.

Daj bre, da im kupimo taj Đani-buvljani pinkle, spremimo ih pa da se sklone, vrate na svoja ognjišta, u svoje zavičaje i urade nešto. U svom zavičaju. Na svojoj njivi.

Srbiju su danas popisali popisivači. Lepo i korisno. Posle popisivača kreću plenioci.

Devedesetih sam poznavala neke opasne momke koji su radili neke opasne, nelegalne stvari. Zvali su ih „uterivači“. Simpatični, uredni mladići. Danas je to, u ime borbe protiv sive ekonomije, legalan posao.

Plašite se čipa! Smešno. Uskoro kreću sa narodnom policijom, obijaju stan, obeleže ga žutom trakom(kao mesto ubistva) i nose sve dok ne naplate dug. Naravno, uključiće se i privatni sektor. Legalno i transparentno. „ ... i sve po zakonu...“ – kaže pesma.

Pevaj Srbijo!

Nismo mi kao onih nekoliko stotina hiljada, izdajica vere i roda. Ne! Ostali smo ovde jer „... Sunce tuđeg neba neće nas grejati kao što ovo grije...“. Preživeli diktaturu, bombardovanje, promene... porasli i mi i naša deca... I, šta!? Ratar ostavio njivu, radnik na zavodu za zapošljavanje, profesor predaje i u državnom i u privatnom sektoru – spava u prevozu od-do.

Srbija danas.

Osećaj živog blata pri samom pokušaju da se identifikujem – postojim u okviru granica zemlje u kojoj sam rođena, u kojoj sam rodila. Nije taj način nahranio moju potrebu postojanja. Jesam – Srpkinja sam, ali molim vas razumite me, ne mogu da pristanem na ove okvire, ne spadam u ove granice i nisam spremna da lažem da bi me prihvatili. Dveri mog postojanja ne mogu se ovako zatvoriti. Ne mogu jer bih lagala.

Žena sam svog čoveka, majka svoje dece.

Ne umem drugačije. Zbog njih i sa njima znam da postojim. Tada, kada nas kapetan povede na novo putovanje, kada vidim Jelenu, Mirjanu, Stefana, Vesnu, Vasilija... znam da postojim.

Nisam otišla, niti ću, ali hajde da podignemo čelo, hajde da vidimo čoveka, tog do sebe i nikada nećemo pristati da iko ikada bude topovsko meso bilo koje granice.

Čovek nije glineni golub.

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

Nadam se da se tvoja tamna vizija neće realizovati "Srbiju su danas popisali popisivači. Lepo i korisno. Posle popisivača kreću plenioci."

Autor: sanjarenja56 | Oktobar 19, 2011, 12:31

Nadam se toliko da se za tu nadu drzim kao za slamku spasa jer verujem, verujem da ce covek konacno podici celo :)

Autor: tanjanakic | Oktobar 19, 2011, 13:51
Dodaj komentar





Zapamti me