Пусти ме да тишином
Храним изгладнело срце
Док зраком невидљивим
Милујеш ми лице.
Пусти ме да сваким удахом
Исписујеш ми душу
Цртајући, само нама видљиве знаке
Да до ногу твојих дођем.
Узми ме од земље
Сузом натопљене
Свој ми лик утисни.
Пусти ме да додирујем стопе
У песку вечности да проходам.
Напој ме извором себе
Нахрани ме речима
Обуци у непролаз
Осветили ме миром мириса
Жрвњем љубљави прах да сам
Мачем огњеним ватра да сам
Водом изворском Госпа.
Слабо моје утихне пред силином твојом
Слабо своје дајем ти да га собом окрепиш
Слабо моје сила с тобом је.
Тања