Novembar 08, 2011, 21:25

POLITIKIN ZABAVNIK

 

 

“Verovali ili ne”... jedna od omiljenih mi rubrika Politikinog zabavnika. Rasli smo, petkom, uz Politikin zabavnik, ah sećanja... ali stvarno verovali ili ne, dugo se već borim sa sobom da ne svedem svoje razmišljanje na danas. Sada je već bilo, danas je već juče, uostalom pišem danas, objaviću sutra. Vreme je irelevantan faktor. Borim se da skrenem, ne! okrenem pogled, ali  ovo danas neće da spava, hoće da priča.

Slaba sam, gubim bitku i eto mu papir i ruka i olovka pa neka govori.

Počelo je naivno, gotovo simpatično smešnom teorijom da su hajduci sutrašnjim-današnjim Mitrov-danom započinjali svoju “all inclusive” sezonu i tako do Đurđev danka “momačkog sastanka”. All inclusive for free! Stvarno smo spremni da od svega, aktuelnog, ispričamo vic. Samo, nisu mi vicevi tema razmišljanja, nego oni, tačnije one službe koje jedine i imaju portfelj vaspitavanja, savetovanja, učenja: lekar, sveštenik, roditelj. Nema potrebe objašnjavati.

O sopstvenoj avanturi sa zdravstvenim sistemom-ne želim, već sam se ižalila i uspešno potiskujem stečeno iskustvo.

Prva izgubljena bitka je je današnji/ jučerašnji status fb prijatelja. Stvarno, ne mogu da prestanem da se čudim nad činjenicom koliko su ljudi spremni da sebi uzmu slobode. Da se razumemo, slobodni smo samo do mere koja preti da sobom ugrozimo. Tada sloboda prestaje, prestajemo da budemo slobodni-napadamo. Sloboda nije prilika da nekoga otramo u rodno mesto, a on ide gde hoće, ne, ne – tada prestaje. Sloboda-reč kao i ljubav-reč, nažalost malo se “fucnula”, malo smo im dojadili i slobodi i ljubavi u želji da smo u stanju istih dajemo gadan alibi za prostakluk.  To su bajke, u koje 40+ veruju kada popiju čašicu više i posle obavezne priče i sećanja o vojničkim danima kreću, u “light” varijanti, priče o mestu selektora fudbalske reprezentacije, generala, obavezno pominjanje predsednika, uže mu i šire familije-obavezna tema šbb-kbb, sada ima i novih likova: sveštenici, Episkopi i naravno Prvi među jednakima – Patrijarh. Nikada se nije više pričalo, a manje bivalo. Sve je, logično, delo stranih plaćenika i domaćih izdajnika (zvuči poznato?!), Vatikan-neizbežno itd.

Prošetam do bloga, u želji da izvršim dekontaminaciju, kad ja tamo-a ono međutim! Umesto dogovora o knjizi koju zajedno izdajemo, tema No. 1 – džipovi ispred Patrijaršije! WTF!!! Pročitam i shvatim da je najveći problem slika sveštenika, kaga naravno oslovljavaju sa POP , ispred računara, ne! lap topa, a neki su čak videli neke koji koriste mobilni telefon!!! Hej!!! Da li je moguće!!! Lap top, auto, mobilni telefon... kuda srlja ovaj svet!? Zacario je “onaj čije se ime ne spominje”, kažu i čude se kako će se očuvati “tradicionalne vrednosti” kada voze kola, telefoniraju, koriste “sokoćala”, a Patrijarh je sin... ma ne, ne mogu ni da ponovim. Pa, da zamrznemo te tradicionalne vrednosti i odmznemo ih zajedno sa Walt Disney – em, onim što je smislio ove satanske crtaće?! Uostalom, čemu se čudim kada oni i sami odbijaju realnost. Odbijaju upravo ignorisanjem stanja u kom se kao Crkva nalazimo jer su upravo socijalne mreže, mobilni telefoni  našoj Crkvi uradili ono što su svi oni koji se okupljaju i obaraju vlade po belom svetu uradili-napravili mrežu oko iste stvari “Istine”. Ignorisanje stanje, pojave nije pomoglo, naprotiv. Najteže mi je palo saznanje da Papa ima fb profil, stranicu na twiteru, a beogradski Nadbiskup druži se sa mladima ponedeljkom.  Samo da još neko javi nekome da sokoćalo ne ujeda, ali može itekako da pomogne, pozove, usmeri, objasni, privuče ove ispod 18 pa da eventualno kao anonimni pitaju bez bojazni da će ispasti smešni u društvu ili eventualno da pregrme stid. Znam! Hodam po ivici noža. Znam! Odakle mi ideja da ikome išta zamerim. Znam! Slaba sam, čovek sam, ali sam i roditelj. Otud uzimam sebi pravo. Egal smo. Ne samo to, nego zajedno činimo Telo, zajedno smo udovi istog Tela. Svoju ulogu  sam ozbiljno shvatila i prihvatila, ulogu-život  carskog sveštenstva. Stefan mi je za rođendan poklonio knjigu oca Nikolaja Afanasejeva “Crkva Duha Svetoga” čitam, učim, učestvujem, činim zato i govorim. Na jednoj od lista-foruma pokrenuta je ponovo bolna tema, tema zastarevanja. Govorio je roditelj. Javno je patio. Javno! Rekao je: “ Odgovornost mora da postoji”. Rekao je jer očekuje, očekujući gleda i ne vidi i svoju bol izgovara jednom rečenicom, svoju tugu i razočarenje izražava jednostavno. Svedoči. Hej! Svedoči. Nije to malo, hrabro je, on je hrabar.

Dođosmo i do uloge koju smatram životnim pozivom-roditelj. Neću ulaziti u dnevno-politička dešavanja, ali sećam se kako je moja bajka odlučivala kako će devedesetih da glasa na izborima. Pitala je nas, svoje unuke. Na Filozofskom opet biju decu. Neki. Moja ćerka bori se već nedelju dana sa gadnim osećanjem da treba samo da ode na Srebrno jezero na seminar/ ekskurziju, plati tričavih 60eur-a na državnom fakultetu da bi jednostavnije položila rimsko pravo. Legalna naplata ispita. Sve je cool! Idemo na državne fakultete da nas legalno orobe, legalno premlate. Cool! Zamislite samo za 1 sekund situaciju, zamislite samo 1 sekund nas koji smo odlučili da ostanemo, svoju decu obrazujemo u svojoj zemlji ne bi li oni ostali, uradili nešto za sebe, svoju zemlju... Ovca Dolly je u neuporedivo boljoj poziciji. Zamislite samo na 1 sekund kako ste celog sebe dali da im pogled ostane čist, zdrav, napredan i tada u toj istoj sekundi jednostavno shvatate... Užas!!!  

Diogen je davno sve objasnio : “Tražim čoveka”

Budemo li pristali na ćutanje, scenario je očigledan: krdo lavova koje vodi magarac, samo... niti vidim lavove, sem naravno ove dece kojima su se smučile sve maske, ali pitanje je vremena kada će pristati na svoje, a nema ni magarca... makar ne jednog, ima ih više...

Zato, sa ivice noža kažem: magarac je OK, hoću lava.

ILI JESI ILI NISI!

 

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna
Comments

Nema mnogo lavova, draga moja, a magaraca ima.
Da te obradujem, danas je četvorna ekipa radila korekcije knjige, stepskivuk je sakupio dobar deo, tvoj zadatak će nastupiti za par dana. Obrati pažnju na mejl koji sam ti dala.

Autor: sanjarenja56 | Novembar 08, 2011, 21:42

Davno je crkva (neću čak ni velikim slovom da pišem tu reč) uništila Veru. Ljudi ne veruju u Boga baš zbog crkve. Zbog plati pa klati. Koliko para toliko muzike. Zbog popova pedofiličara, kleptomana, nezasitih rasipnika, dilera. Ma svašta sam se nagledala po raznim crkvama. Manastire ne mešam, oni su nešto drugo. Možda glupo zvuči ali imam običaj da kažem verujem u Boga, ne verujem u crkvu. To je obična institucija (danas) koju su uništili izopačili ljudi. Obično sredstvo za upravljanje masama. Bog je svuda oko nas (podigni kamen i naćićeš me) nije mi potreban pop da me približi Njemu. To činim svojom ljubavlju i delima.
Magaraca danas sve više. A lavovi gube glave i nestaju. Nažalost.
Mi deca ostajemo ili odustajemo. Ali sve više je onih koji biraju liniju manjeg otpora. Ko veli - kako oni mogu da promene nešto.

Autor: cicilly | Novembar 08, 2011, 22:25
Dodaj komentar





Zapamti me