Не питај ме како знам
И не питај зашто сад
Не знам ни како ни зашто нити ћу... икада.
Још боли крик
Пече свежа крв
Цеди се гној
Није зарасло нити ће... икада
Бол душе жалац је
Овај терет крст је
Реке ће тећи невидљиве
Низ ове суве образе
Из сувих очију
Неће престати нити ће... икада
Могла сам...
Да дозволим облаку сивом
Сумраку дана
Тамној ноћи
Да собом прикрију
Могла сам
Под камен да станем
Каменом постанем
Ледом се окујем
Мраком сакријем
Могла сам, ал нисам.
Ниje тo храброст
Нити је хвала.
Јуче, умрло је
Данас, гаси се
Сутра... да ли смо?
Зато дижем рањено
Склапам сломљено
Будим уснуло
Стаћу на облак сиви
Изгазићу гадну таму
Подићи суви поглед
Обући светлост
Време је да прошетамo дугом
Време је да дишемо слободу
Време је да освојимо Васиону
Време је да кренемо
Заувек твој
Ратник светлости
Тања