Januar 08, 2011, 17:22

Временска капсула

Замисли само један секунд, један трен... да нема љубави! Један трептај и...крај. Крај света. То је апокалипса. Крај!
 
"Нова година" донела је сећање, буђење давно посејаних зрнаца. Разговор кондора и орла , музика цигана, зов слободе оне неспутане, мимо простора, времена.
Давно посејано...
Када си позвао, искрено, нисам очекивала да ћеш желети и самном да разговараш. Ти си први са ким сам разговарала тог јутра 01.01.2011. Глас - мало грубљи, старији, али да, то си ти.
Знам, остао си без жене, знам, сам си одгајао сина. Знам, остао си без ока. Све то знам. Када би гледали, овако, споља, о томе доносили суд, вероватно би било чудно. Људи са различитих страна, нишана. У ствари, непријатељи. Пре двадесет и једне године, наше државе пожелеле су да се остваре.  И јесу. Сада и твој и мој народ, коначно имају своје државе. То је лепо. То смо желели.
Слушам те, причаш ми о себи, о сину, о маслинама које садиш. Кажеш, лако је против непријатеља, треба са собом. Зато идеш, крчиш "пећине", хоћеш маслињак. Нећеш свет, људе, бар не оно што ти нуде, хоћеш себе и схваташ да није касно.
Мртва уста не говоре, али ни ти више нећеш да ћутиш.
Замераш себи што син није отишао на студије, видиш да може. Може више, много више, али поштујеш његов избор.
Слушам те.
Сећаш се оног времена, оних људи, онога што је прошло, чега више нема.
Био си и затворен, од својих. Бунио си се и тада, у рату, када се главом плаћа, а на крају, пружио си му, кажеш, ногу, а ни то ниси требао. Разумем те, знам, кондора не можеш везати. Мора да лети. Видиш сву узалудност, глупост, ограниченост палог, приземног, површног, овоземаљског.
Слушам те. Носиш своју бол, тугу за прерано уснулом женом, радост док гледаш сина и ... маслине.
Видећемо се, пријатељу.
Сада старији, без ока са ожиљцима глупости по себи, али и знањем да нам не могу узети сутра. Не могу нас ограничити банана границама, не могу одузети право на лет.
Иако толико различити - непријатељи, нису успели у свој калуп да нас спакују ни у кавез, па макако био леп. Није наш. Небо је наше и маслине.
Видимо се, пријатељу.
 
Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (6) | Trekbekovi (0) | Generalna