Septembar 22, 2009, 13:56

DODIR VECNOSTI

Znas, sutra je dan kada sam pre tacno 40 ugledala dan. To je skala po kojoj sam merila vreme. Tu lazljivu kategoriju, to odredjenje, ogranicenje.
Pre nego smo se sreli razmisljala sam o sebi. Da, zamisli. O sebi. Nisam sebe ovako zamisljala. Ovo je bio san koji se cinio neostvarivim. Zaista. Zamisljala sam jednu tetku, od onih sto uz cigarete i puno kafe razmislja o propustenom, nedozivljenom, neodsanjanom. Pogresila sam. Prebrodila strahove i ne plasim se ogledala.
Izbegavala sam susret sa tobom. Mislim, sta sad, cemu zurba? Znam, radujem se rodjenju, napicu se od radosti. Znas, mi nismo samo sestre. Ne zelim da je gnjavim, neka je, neka uziva, neka raste i ti u njoj. Bila je uporna, nisu upalile isprike, odlaganja. Hoce da podeli. Zeli da podeli.
Znas da mi je tesko da nastavim da govorim, ali radost se ne krije, ne taji. Naucili ste me danas. Pozivala je, nije dozvoljavala da ostanem nevidljiva.
I tada, sve je stalo da bi se sve pokrenulo. Kako opisati zivot koji se meri sekundom, kako opisati zivot koji se odvija u sekundi, kako opisati dodir vecnosti?
Tvoje ruke, tvoje sklopljene ruke, moje ruke. Vecnost u sekundi. Dodir nedodirnuti. Zivotom si me pogledao, zivotom oziveo. Sekund-pogled-dodir, to je ljubav, beskraj. Ne krijem suze, one govore. Radost ne govori, Radost place, tako se iskazuje.
Sreli smo se. Zivot i ja. Bas danas, u dan rodjenja pre 40, danas sam dodakla Zivot!

Tebi Zivote
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna

Septembar 19, 2009, 12:26

ZORA

Pala je noc. Sobom donosi umirenje. Usporavanje.
Kao kada voz ulazi u stanicu... Putnicki voz iz pravca brzog dana, preko umornog popodneva pristigao je na nulti kolosek! Noc. Tisina. Umorni putnik napusta zagusljiv kupe, vuce torbu prepunu utisaka, misli, zelja, razmisljanja, potreba... sebe i odlazi. Razmotava dan..
Kupe...razni likovi. Oni sto uvek imaju nesto da kazu, oni koji love pogled nebi li udavili zabu, oni ljutih na sebe do podne a od podne na ceo svet, oni koji mudro cute i trude se da izgledaju nezaintresovano, oni koji gestikulacijom, galamom nadomescuju nedostatke(razne)... Galerija. Uvek neka aktuelna tema, kako ne ucestvovati!?
Kofer je prepun. Noge teske, glava jos teza. Konacno noc.
Miris doma. Miris mira. Jastuk spasa.
Film se razvija. Slike se smenjuju. Montaza-naci smisao, spakovati voz, kupe, kofer, putnike...
Rez. Zadnja klapa.
Pomiriti se sa danom. Zakljuciti ga. Zatvoriti. Sve je juce. Juce je proslo. Proslost.
Okrepljujuci san pred dolazecu zoru. Sutra. Novo sutra do nove zore.
Zore osmoga dana.
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna