Mart 29, 2010, 10:46

Iskrice

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Pogled na reku dok kiša rominja.

Suton.

Pravi izbor muzike.

Jedino što narušava lepotu su glasni razgovori. Ne želim da slušam.

Nažalost, nemoguća misija.

Oni žele da ih čuju.

Dosadni, glasni razgovori. Sećanja na stara dobra, vremena.

Izlizane teme prijatnih ćasakanja.

Zato je važno da je glasno.

Sami su, zaključujem kao nemi učesnik razgovora, hroničar svakodnevice.

Uspešni su - bar se tako osećaju.

Tema – letovanje.

Izgleda da, kada se pohvali snalažljivošću u mladosti ( na koju te natera rođeni otac, a ne kao ovi razmaženi danas) „pada“ dogovor o aranžmanu.

Krstarenje, dogovoreno.

„Konobar, još jednu turu!“

Veselje se nastavlja.

Samoća, odlaže.

 

A samo jedan pogled, minut ćutanja pokazao bi novu svetlost...

 

 

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 26, 2010, 09:20

ОПЕЛО ПРОШЛОМ

Гледам,

пролази колона.

Нема шушкања, шапутања.

Одлазе заједно :

страх, невера

љутња, гнев

немир, сујета.

Одлазе у неповрат.

Шта рећи...

умро је стари човек.

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (5) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 18, 2010, 13:09

НЕ БОЈ СЕ КЋЕРИ...

Тамним наочарима кријем поглед.
Покрила сам косу да сакријем лице.
Умотала сам се у данас...
Долазећи Теби.

Као лопов пролазим корацима.
Као пума шуњам се, масом пролазећи.
Као камелеон уклапам се да се не видим.
Не видим.
Не чујем.
Не желим.

Боду ме погледима, речима. Собом.
Долазим Теби.

Скидам маску.
Скидам униформу данашњице.
Скидам сопствену прљавштину.
Теби долазећи.

Доносим љуштуру себе.
Доносим простор у себи.
Доносим немире који добују у тишини.

Молим Тебе.
Молим да ме собом испуниш.
Молим да ме оздравиш.
Моју немоћ излечи
Моју неверу отерај...

Знам да сам недостојна
Знам да возови одлазе
Знам да самој себи ране копам...

Клечим, молим... ја, разочарење
Клечим, молим... хладно је, тама је када се у оку твом не огледам
Клечим, молим... дај ми, дај ми лица твог.

Да када дође час имам очи разбојника са Крста
Да када дође час имам сузе Маријине да ме до стопала Твојих доведу
Да када дође час …
„ Не бој се,кћери, вера твоја спасла те је!“

Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 10, 2010, 12:05

ТАЈНА ВЕШТИНА


И тада, када као рањена вучица, нађем мир у тишини.
И онда, када обавијена велом ноћи, видам ране.
И увек, када јутарњом росом, умијем лице.

Знам да си ту.

Говоримо тишином.
Време није наша категорија.
Твоје будуће, моје прошло.

Боли данас, а тако желим да се храбро одупрем.
Зато побегнем у шуму.
Сакријем се.
Чекам да прође.
Гласно плачем на извору, данас.
Пуштам капи да оперу, данас.
Пуштам јеку да прикрије крик. Данас.

И тада ти дођем.
Окупана и храбра.

И тада сам спремна.
Данас је већ јуче.

Знам да си ту.

Наша тајна вештина...
Поглед у освит Зоре.


Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (7) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 08, 2010, 14:40

ЧУДО

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Добила сам две карте.

Срећни добитник.

 

Претрчала сам кораком од седам миља.

Додирнула ободе неба.

Ходала дном океана.

Ломила сам, чупала, кидала.

Падала...

Пустио си.

 

Хтео си, ниси знао како.

Хтела сам, нисам знала куда.

 

Спустили смо завесу,

Публика је потражила нову сцену, а ми себе.

 

Твоје како, моје куда – заједно.

Твоје куда, моје како – коме.

 

Речи су неме када погледи говоре.

Пустила сам.

Пожелела.

 

Тако је лако, пожелети...

 

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 03, 2010, 10:17

АМИН

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Пакујем све своје.

Скупљам мисли, шарене каменчиће разбијеног колажа.

Скупљам, слажем.

Старо – ново.

Да ли сам то нова ја?

 

Калеидоскоп познатог.

Један замах разбија стару.

Један дах даје нову.

 

Да ли од остатака може да настане ново?

Све је тако познато, али другачијост боље изгледа.

И звучи.

Ново, удобније, пространије.

 

Језу изазива ширина непознатог.

Шапућем, веруј.

Цвет у тами, пупуљак на згаришту.

Шапућем, веруј.

Дете у човеку.

Шапућем, веруј.

 

Прошло не уме да живи сећање на будућност.

Прошло је стари капут. Вечера мољцима.

 

Долази пролеће. Јављају јата са севера.

Нови сокови струје, земља говори плодом.

 

Како се хода?

Ногама, на рукама или... само полетиш?!

Говор је сувишан, мислима се окреће планета.

 

Дајем – узимам.

Јер, желим.

Ћутим тајну, она мноме говори.

Глина сам у рукама твојим.

Јер, хоћу.

Направи ме собом.

Испуни ме собом.

АМИН!

 

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0) | Generalna