Novembar 29, 2011, 16:06

БУДИ ХРАБАР...

 

Не питај ме како знам

И не питај зашто сад

Не знам ни како ни зашто нити ћу... икада.

Још боли крик

Пече свежа крв

Цеди се гној

Није зарасло нити ће... икада

Бол душе жалац  је

Овај терет крст је

Реке ће тећи невидљиве

Низ ове суве образе

Из сувих очију

Неће престати нити ће... икада

Могла сам...

Да дозволим облаку сивом

Сумраку дана

Тамној ноћи

Да собом прикрију

Могла сам

Под камен да станем

Каменом постанем

Ледом се окујем

Мраком сакријем

Могла сам, ал нисам.

 

Ниje тo храброст

Нити је хвала.

Јуче, умрло је

Данас, гаси се

Сутра... да ли смо?

Зато дижем рањено

Склапам сломљено

Будим уснуло

Стаћу на облак сиви

Изгазићу гадну таму

Подићи суви поглед

Обући светлост

Време је да прошетамo  дугом

Време је да дишемо слободу

Време је да освојимо Васиону

Време је да кренемо

 

Заувек твој

                             Ратник светлости

 

 

Тања 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0) | Generalna

Novembar 18, 2011, 11:36

Good morning Vietnam

 

„ A od svakoga kome je mnogo dano, mnogo će se i tražiti: a kome je povjereno mnogo, od njega će se više iskati.“    (zač. 69)

 

Dobro jutro Srbijo! Tema - vršnjačko nasilje.

Ponekad, zaista, zažalim zbog potrebe da pre izlaska iz kuće čujem vremensku prognozu, stanje na putevima, eventualno prelistavanje dnevne štampe...

„Slučaj“ se desio 2008. Godine. Dečak je pre „dela“ pretučen osam puta u školskom dvorištu. Fotografija dečaka. Bože!!! Zemljo, otvori se da nestanem, da me nema! Izvršio je samoubistvo, podlegao...

Devojčica, 11 godina, nedelju dana ne pohađa nastavu, povreda kičme je posledica premlaćivanja (više puta) u školskom dvorištu.

Nema smisla nabrajati. Uostalom, čitate novine, zar ne?

U nastavku emisije, prilog od sinoć, iz školskog dvorišta. Zabrinuti roditelji pozvali su redakciju, javnog servisa građana, da bi se požalili na „ponavljača“ koji hara školom – no comment!

Novinarka, u potencijalu, ove slike, reportažu, deli sa nama gledaocima, poreskim obveznicima i načelnikom policije sa izrazom lica: „ I!? Šta sad!?“ i pitanjem:  „Da li je moguće da mi, mediji, znamo pre vas i više od vas?“ Jeftini poeni – no comment!

Odgovor koji je usledio je odgovor svih odgovora, rešenje uzroka svih posledica...

„ Da, moguće je jer Vas obaveste i škola i roditelji.“ – DA JE PERA NA VREME OTIŠAO U POLICIJU!!!

Čistoću svog nacionalnog bića čuvamo, branimo u prilog toj borbi najčešći argument je da nismo kao prazni, debeli, retardirani, nezaintresovani Amerikanci koji ne veruju dok CNN ne objavi!

Licemeri!

Proširim malo rakurs, kad tamo, izbori u najavi.

Opet branimo čistoću bića!

Izdržite braćo na barikadama, ljubav prema Srbiji-Majci, nahraniće vas, ogrejati, evo i vojnik KFOR-a je shvatio pravednu borbu, samo još malo pa će shvatiti i NATO, ma... svi, samo ostajte, ne idite. Deca neka nastave da odlaze u školu, preživeće valjda, ako ih ne ubiju Šiptari... ma, pusti.

Mada, ponuda od „1.000.000 rubalja“ – Sibir, zaista zvuči primamljivo. Neće ni Rusi u Sibir, ali za braću sa Kosova – obećana zemlja. Uostalom, spremni ste, Rusi će spremiti samovare i vodku. Majka Srbija ionako ne zna ni šta sa sobom, a ne još i sa vama. Guverner je lepo savetovao zatvaranje vrata i prozora pred dolazeću 2012. Aktuelni urušavaju sami sebe – strah ih invalidirao, a ovi drugi... težak slučaj, ne bih o njima. Grobarima ne verujem, Cigani su mi porodična tradicija.

Hajte vi braćo u Sibir, dok mi ne smislimo šta sa sobom.

Gujini porodi!

Sa globalnog na lokalni.

Edicija koju sam relativno skoro pročitala potvrđuje da na zapadu nema ništa novo.

Zajednica živi od sećanja, dele sećanje, način je sećanje, održavanje vrste obezbeđuje sećanje, sve je u sećanju, samo je jedan iskoračio iz sećanja. Samo jednim iskorakom iz sećanja vidi da se krug zatvorio, krug poznatog što znači kraj poznatog, iskorak u nepoznato.

Dovoljno je reći, a shvatiće:

NE, nemam nameru da odustanem i

DA, možda i deluje da nemam ništa na šta bih se oslonila, ništa vidljivo da me održi, vidim obrise još uveke ne sliku, ali iako nemam ništa imam nekog.

Keep on wallking!

 

„ Dođoh da bacim oganj na zemlju; i kako bih želio da se već zapalio!“ (Luka 12.49)

 

 

Tanja 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0) | Generalna

Novembar 08, 2011, 21:25

POLITIKIN ZABAVNIK

 

 

“Verovali ili ne”... jedna od omiljenih mi rubrika Politikinog zabavnika. Rasli smo, petkom, uz Politikin zabavnik, ah sećanja... ali stvarno verovali ili ne, dugo se već borim sa sobom da ne svedem svoje razmišljanje na danas. Sada je već bilo, danas je već juče, uostalom pišem danas, objaviću sutra. Vreme je irelevantan faktor. Borim se da skrenem, ne! okrenem pogled, ali  ovo danas neće da spava, hoće da priča.

Slaba sam, gubim bitku i eto mu papir i ruka i olovka pa neka govori.

Počelo je naivno, gotovo simpatično smešnom teorijom da su hajduci sutrašnjim-današnjim Mitrov-danom započinjali svoju “all inclusive” sezonu i tako do Đurđev danka “momačkog sastanka”. All inclusive for free! Stvarno smo spremni da od svega, aktuelnog, ispričamo vic. Samo, nisu mi vicevi tema razmišljanja, nego oni, tačnije one službe koje jedine i imaju portfelj vaspitavanja, savetovanja, učenja: lekar, sveštenik, roditelj. Nema potrebe objašnjavati.

O sopstvenoj avanturi sa zdravstvenim sistemom-ne želim, već sam se ižalila i uspešno potiskujem stečeno iskustvo.

Prva izgubljena bitka je je današnji/ jučerašnji status fb prijatelja. Stvarno, ne mogu da prestanem da se čudim nad činjenicom koliko su ljudi spremni da sebi uzmu slobode. Da se razumemo, slobodni smo samo do mere koja preti da sobom ugrozimo. Tada sloboda prestaje, prestajemo da budemo slobodni-napadamo. Sloboda nije prilika da nekoga otramo u rodno mesto, a on ide gde hoće, ne, ne – tada prestaje. Sloboda-reč kao i ljubav-reč, nažalost malo se “fucnula”, malo smo im dojadili i slobodi i ljubavi u želji da smo u stanju istih dajemo gadan alibi za prostakluk.  To su bajke, u koje 40+ veruju kada popiju čašicu više i posle obavezne priče i sećanja o vojničkim danima kreću, u “light” varijanti, priče o mestu selektora fudbalske reprezentacije, generala, obavezno pominjanje predsednika, uže mu i šire familije-obavezna tema šbb-kbb, sada ima i novih likova: sveštenici, Episkopi i naravno Prvi među jednakima – Patrijarh. Nikada se nije više pričalo, a manje bivalo. Sve je, logično, delo stranih plaćenika i domaćih izdajnika (zvuči poznato?!), Vatikan-neizbežno itd.

Prošetam do bloga, u želji da izvršim dekontaminaciju, kad ja tamo-a ono međutim! Umesto dogovora o knjizi koju zajedno izdajemo, tema No. 1 – džipovi ispred Patrijaršije! WTF!!! Pročitam i shvatim da je najveći problem slika sveštenika, kaga naravno oslovljavaju sa POP , ispred računara, ne! lap topa, a neki su čak videli neke koji koriste mobilni telefon!!! Hej!!! Da li je moguće!!! Lap top, auto, mobilni telefon... kuda srlja ovaj svet!? Zacario je “onaj čije se ime ne spominje”, kažu i čude se kako će se očuvati “tradicionalne vrednosti” kada voze kola, telefoniraju, koriste “sokoćala”, a Patrijarh je sin... ma ne, ne mogu ni da ponovim. Pa, da zamrznemo te tradicionalne vrednosti i odmznemo ih zajedno sa Walt Disney – em, onim što je smislio ove satanske crtaće?! Uostalom, čemu se čudim kada oni i sami odbijaju realnost. Odbijaju upravo ignorisanjem stanja u kom se kao Crkva nalazimo jer su upravo socijalne mreže, mobilni telefoni  našoj Crkvi uradili ono što su svi oni koji se okupljaju i obaraju vlade po belom svetu uradili-napravili mrežu oko iste stvari “Istine”. Ignorisanje stanje, pojave nije pomoglo, naprotiv. Najteže mi je palo saznanje da Papa ima fb profil, stranicu na twiteru, a beogradski Nadbiskup druži se sa mladima ponedeljkom.  Samo da još neko javi nekome da sokoćalo ne ujeda, ali može itekako da pomogne, pozove, usmeri, objasni, privuče ove ispod 18 pa da eventualno kao anonimni pitaju bez bojazni da će ispasti smešni u društvu ili eventualno da pregrme stid. Znam! Hodam po ivici noža. Znam! Odakle mi ideja da ikome išta zamerim. Znam! Slaba sam, čovek sam, ali sam i roditelj. Otud uzimam sebi pravo. Egal smo. Ne samo to, nego zajedno činimo Telo, zajedno smo udovi istog Tela. Svoju ulogu  sam ozbiljno shvatila i prihvatila, ulogu-život  carskog sveštenstva. Stefan mi je za rođendan poklonio knjigu oca Nikolaja Afanasejeva “Crkva Duha Svetoga” čitam, učim, učestvujem, činim zato i govorim. Na jednoj od lista-foruma pokrenuta je ponovo bolna tema, tema zastarevanja. Govorio je roditelj. Javno je patio. Javno! Rekao je: “ Odgovornost mora da postoji”. Rekao je jer očekuje, očekujući gleda i ne vidi i svoju bol izgovara jednom rečenicom, svoju tugu i razočarenje izražava jednostavno. Svedoči. Hej! Svedoči. Nije to malo, hrabro je, on je hrabar.

Dođosmo i do uloge koju smatram životnim pozivom-roditelj. Neću ulaziti u dnevno-politička dešavanja, ali sećam se kako je moja bajka odlučivala kako će devedesetih da glasa na izborima. Pitala je nas, svoje unuke. Na Filozofskom opet biju decu. Neki. Moja ćerka bori se već nedelju dana sa gadnim osećanjem da treba samo da ode na Srebrno jezero na seminar/ ekskurziju, plati tričavih 60eur-a na državnom fakultetu da bi jednostavnije položila rimsko pravo. Legalna naplata ispita. Sve je cool! Idemo na državne fakultete da nas legalno orobe, legalno premlate. Cool! Zamislite samo za 1 sekund situaciju, zamislite samo 1 sekund nas koji smo odlučili da ostanemo, svoju decu obrazujemo u svojoj zemlji ne bi li oni ostali, uradili nešto za sebe, svoju zemlju... Ovca Dolly je u neuporedivo boljoj poziciji. Zamislite samo na 1 sekund kako ste celog sebe dali da im pogled ostane čist, zdrav, napredan i tada u toj istoj sekundi jednostavno shvatate... Užas!!!  

Diogen je davno sve objasnio : “Tražim čoveka”

Budemo li pristali na ćutanje, scenario je očigledan: krdo lavova koje vodi magarac, samo... niti vidim lavove, sem naravno ove dece kojima su se smučile sve maske, ali pitanje je vremena kada će pristati na svoje, a nema ni magarca... makar ne jednog, ima ih više...

Zato, sa ivice noža kažem: magarac je OK, hoću lava.

ILI JESI ILI NISI!

 

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna