Avgust 26, 2011, 12:24

Ignore vetru

Ignore vetru nije uspeo! 

Cepa već napuklu, zakrpljenu kožu današnjice, pucaju konci... svakim udarom rupe su sve veće, nezaštićen krvotok, meso dostupno grabljivicama... tik-tak, tik-tak, tik-tak... odzvanja...

Da bar ne vidim ove korake, stope u vremenu. Kako je lako pobeći, samo ovo nije taj vetar, ovaj ne briše stope. Ne! Pokazuje ih. Kukavica sam, znam...tik-tak, tik-tak... šta me sprečava da pobegnem!?

Bežaija! Sigurna kuća kukavica. Ne, ne nije to kukavičluk, samo čekam da prođe.

Ha! Neće moći mimo, znači prolazimo.

Sakriću se u krošnju, sačuvaće me, sakriće me, obući će me sobom.

Vidim. Stope su tu, vetar ne prestaje... samo sada oblaže, zavija, neguje. Doletela je, donela hranu, zakrilila sobom.

Koraci.

Čekaju...

Tik-tak!

Nije kraj, ovaj zvuk je poziv, pokret, na preokret.

Koraci, mi u „ egzistencijalnoj, međusobnoj zavisnosti “, u  „ ljubavi kao pretpostavci znanja “, bez prinude da poznamo, ali „ On slobodno otkriva Sebe“ jer:

„Boga je moguće poznati samo i jedino u Hristu. Ali pošto ovaj metod poznanja Boga obuhvata u sebi činjenicu ljubavi, odnosno ljubavnog odnosa, samim tim i Bog se otkriva u okvirima zajednice koju stvara Duh Sveti; zbog toga ne možemo poznati Boga bez Hrista i bez Duha Svetog, koji ostvaruje taj splet ljubavnih odnosa kao zajednicu.“

 

Tanja 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Avgust 23, 2011, 19:47

Koliko traje danas?

Onoliko koliko mu prostora daš da se u tebi ispiše, po tebi ispruži. Prostor svog danas - ti si. Svako danas traži sve diznikne u svePrazan prostor je ne-davanje, otkud potreba traženja ne-davanjem? Juče ne postoji. Juče više nisi! Sutra i nije tvoje. Šta imaš. šta tražiš, šta jesi je u danas. Danas budi ako u sutra jesi! 

 

Tanja 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Avgust 12, 2011, 18:53

ДА - НЕ

„... љубити онога који је грешан и умрети за грешника, као што чини Христос, то је лудост, безумње, али и слобода...“

                                                                                                  Митрополит пергамски Јован Зизјулас

 

Ашов, дубоко забоден одсеца корење, пуцају танке жиле, кида се невидљива мрежа, разара склад успостављен испод површине, болно пуцање познатог, невидљиво изложено светлости – суши се, трули, нестаје дајући својом смрћу прилику, простор здравом да обогаћено светлошћу направи средину новом семену, које опет својим умирањем даје плод.

Смрт, предуслов за нови раст.

Земљу, светлост, воду, ваздух, будност тражи семе умирући за своје најбоље.

Тражи да да.

Сведеност.

ДА                                -      НЕ

Нема алтернативе и није игра јер играчка ниси... или јеси, али нема љутње. Када досадиш таван или подрум.

То је крај играчкама.

Пробуђени, окрепљени, прогледани, усправљени – откупљени, зна дан – Данас.

Одсјај двосеклог мача у оку, радост је томе. Двосекли мач сече покушај дајући храну, хранећи речју.

Нема посебних има јединствених. Нема издвојених има заједно. Нахрањени заједно. Напојени заједно.  Спремни да смрћу нахране плодну земљу заувек у светлост неугасиву, дајући данас своме сутра, својима сутра.

 

Тражи да да.

У погледу бесконачности, раскршћа су привилегија тренутка, зато нема задржавања...

KEEP ON WALLKING

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Avgust 06, 2011, 22:22

Верујем...

Све икада речено о љубави и страху, брише се у часу суочавања са страхом и љубављу.  Два начина,  два принципа,  два постојања, две супротности. Сламке за које се дављеник хвата.
Колико знамо о љубави и страху? Колико познајемо темеље својих сламки?
На страх се лако пристаје - урођена паника плена. Ловац који се брани, све у једном, колико год нелогично било јер немогуће је бити ловац и плен. Отуда и нелогични поступци, нелогично постојање – пало постојање.
Љубав – њој се тежи као сигурном уточишту. Све је лакше када те неко воли. Читава историја људског рода, све науке и знања, сва дела имају темељ управо у тој тежњи-бити вољен.
Победити страх љубављу.
Сва мука је што страх плена бива „задовољена“ заљубљеношћу јер нити смо плен нити ће нас заљубљеност заситити.
„Без невоље нема Богомоље“ – каже мудра народна.  Када се исцрпе све опције, као Камијев „Странац“ враћамо се кући. Враћамо се јединој тачки Васељене, оази  у којој се, оно што потискујемо а то је да никада и нисмо били сами, коначно потврђује и добија ону искуствену, емпиријску потврду.
Свака пловидба учи да љубимо, не само да би познали већ буди потребу, глад да будемо препознати. Таква љубав и буди страх, страх од одговорности као последице те љубави, а то је плод. Плод је остварена љубав. Страх је да ли плод показује силину, лепоту тог љубавног односа. Да ли си на висини задатка? Да ли заиста поштујеш остварено? Отуда и трнци, сваки пут када Љубави приступаш... шта дајеш!?
Бескомпромисност у овом часу настаје:
Коме дајемо?
Кога дајемо?
Савршеном, прелепом – несавршеног и не баш тако лепог – себе.
Савршено прелеп знао је и када је лио крваве сузе, док су не-савршени и не-лепи спавали и рекао „... нека буде воља Твоја“,  нахрањен  љубављу  Оног кога је собом показао не-савршенима и не-лепима. И тада када је молећи се за њих и за оне који због њихове речи поверују да сви једно буду „као што смо ми једно“.
Дао нам је Пречасно Тело своје и Часну Крв своју као храну којом  ћемо живети да часа...
Зато не можеш сам, због те свести о себи: не-лепом и не-савршеном.
Зато Ка Савршено Прлепом идеш са Својима: не-савршенима и не-лепима.
Зато што том Љубављу постојиш усавршавајући се лепотом.

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, а не створеног, једносушног Оцу кроз кога је све постало.
Који је ради нас, људи и ради нашега спасења, сишао са Небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Деве и постао човек.
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен
И који је Васкрсао у трећи дан по  Писму
И који се вазнео на Небеса и седи са десне стране Оца
И који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима
Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа Животворног, који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке
У једну свету, саборну и апостолску Цркву
Исповедам једно крштење за опроштење грехова
Чекам васкрсење мртвих и Живот будућег века
АМИН


Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Avgust 03, 2011, 10:55

Od Tvojih

„Tvoje od Tvojih Tebi prinoseći

Radi svega i za sve“

 

U onom vremenu, pre, bio je najbolji plod znoja lica svog. Nije prestalo i dalje je najbolji plod ruku, znoja, zemlje, sunca... i sebe. Najboljeg sebe.

Kao što plod ruku traži zemlju, sunce da u skladu da plod, tako sam i ne postojiš – nema očiju drugog u koga ćeš gledati u čijim ćeš se očima ogledati.

Postojati.

Zato ne može biti dovoljan desetak jer daješ od sebe, ne sebe.

Metvica, kim, desetak doći će kao posledica uspostavljanja sklada prirode sa trudom znoja. Spremno i lako dajemo od sebe...

„Tvoje od tvojih“

 

Slepac je najviši domet palog postojanja. Put nalazi štapom.

Provalija se opravdava slučajem. Pad se brani posledicom istog, nikako sklonošću.

Mrak kao posledica hoda slepca, ledi krv. Donosi dah smrti, prolaznosti, nepostojanja, ali i glad... a nisi plen. Željen si tako slep, hrom, gladan

„Tebi prinoseći“

Pao , u znoju lica svog, slep , hrom, gladan i voljen znaš

„radi svega i za sve“

Samo osunčan svetlošću lica tvog,

Samo svestan promašenosti mimo tebe,

Samo iz nasušne potrebe blizine tvoje,

Samo iz straha da nikada ne ostaviš, ne poznaješ...

Samo da nikada ne čujem „Idi od mene“

Samo jer nema života bez tebe ja prva i poslednja

Dajem ti sebe jer drugo nemam... ovako hromo, palo, slepo, svoje

To je moje najbolje.

 

                                                                                 Od Tvojih

                                                                                 Tanja

 

 

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna