Avgust 26, 2011, 12:24
Ignore vetru
Ignore vetru nije uspeo!
Cepa već napuklu, zakrpljenu kožu današnjice, pucaju konci... svakim udarom rupe su sve veće, nezaštićen krvotok, meso dostupno grabljivicama... tik-tak, tik-tak, tik-tak... odzvanja...
Da bar ne vidim ove korake, stope u vremenu. Kako je lako pobeći, samo ovo nije taj vetar, ovaj ne briše stope. Ne! Pokazuje ih. Kukavica sam, znam...tik-tak, tik-tak... šta me sprečava da pobegnem!?
Bežaija! Sigurna kuća kukavica. Ne, ne nije to kukavičluk, samo čekam da prođe.
Ha! Neće moći mimo, znači prolazimo.
Sakriću se u krošnju, sačuvaće me, sakriće me, obući će me sobom.
Vidim. Stope su tu, vetar ne prestaje... samo sada oblaže, zavija, neguje. Doletela je, donela hranu, zakrilila sobom.
Koraci.
Čekaju...
Tik-tak!
Nije kraj, ovaj zvuk je poziv, pokret, na preokret.
Koraci, mi u „ egzistencijalnoj, međusobnoj zavisnosti “, u „ ljubavi kao pretpostavci znanja “, bez prinude da poznamo, ali „ On slobodno otkriva Sebe“ jer:
„Boga je moguće poznati samo i jedino u Hristu. Ali pošto ovaj metod poznanja Boga obuhvata u sebi činjenicu ljubavi, odnosno ljubavnog odnosa, samim tim i Bog se otkriva u okvirima zajednice koju stvara Duh Sveti; zbog toga ne možemo poznati Boga bez Hrista i bez Duha Svetog, koji ostvaruje taj splet ljubavnih odnosa kao zajednicu.“
Tanja
Avgust 23, 2011, 19:47
Koliko traje danas?
Onoliko koliko mu prostora daš da se u tebi ispiše, po tebi ispruži. Prostor svog danas - ti si. Svako danas traži sve da iznikne u sve. Prazan prostor je ne-davanje, otkud potreba traženja ne-davanjem? Juče ne postoji. Juče više nisi! Sutra i nije tvoje. Šta imaš. šta tražiš, šta jesi je u danas. Danas budi ako u sutra jesi!
Tanja
Avgust 12, 2011, 18:53
ДА - НЕ
„... љубити онога који је грешан и умрети за грешника, као што чини Христос, то је лудост, безумње, али и слобода...“
Митрополит пергамски Јован Зизјулас
Ашов, дубоко забоден одсеца корење, пуцају танке жиле, кида се невидљива мрежа, разара склад успостављен испод површине, болно пуцање познатог, невидљиво изложено светлости – суши се, трули, нестаје дајући својом смрћу прилику, простор здравом да обогаћено светлошћу направи средину новом семену, које опет својим умирањем даје плод.
Смрт, предуслов за нови раст.
Земљу, светлост, воду, ваздух, будност тражи семе умирући за своје најбоље.
Тражи да да.
Сведеност.
ДА - НЕ
Нема алтернативе и није игра јер играчка ниси... или јеси, али нема љутње. Када досадиш таван или подрум.
То је крај играчкама.
Пробуђени, окрепљени, прогледани, усправљени – откупљени, зна дан – Данас.
Одсјај двосеклог мача у оку, радост је томе. Двосекли мач сече покушај дајући храну, хранећи речју.
Нема посебних има јединствених. Нема издвојених има заједно. Нахрањени заједно. Напојени заједно. Спремни да смрћу нахране плодну земљу заувек у светлост неугасиву, дајући данас своме сутра, својима сутра.
Тражи да да.
У погледу бесконачности, раскршћа су привилегија тренутка, зато нема задржавања...
KEEP ON WALLKING
Тања
Avgust 06, 2011, 22:22
Верујем...
И који се вазнео на Небеса и седи са десне стране Оца
И који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима
Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа Животворног, који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке
У једну свету, саборну и апостолску Цркву
Исповедам једно крштење за опроштење грехова
Чекам васкрсење мртвих и Живот будућег века
АМИН
Avgust 03, 2011, 10:55
Od Tvojih
„Tvoje od Tvojih Tebi prinoseći
Radi svega i za sve“
U onom vremenu, pre, bio je najbolji plod znoja lica svog. Nije prestalo i dalje je najbolji plod ruku, znoja, zemlje, sunca... i sebe. Najboljeg sebe.
Kao što plod ruku traži zemlju, sunce da u skladu da plod, tako sam i ne postojiš – nema očiju drugog u koga ćeš gledati u čijim ćeš se očima ogledati.
Postojati.
Zato ne može biti dovoljan desetak jer daješ od sebe, ne sebe.
Metvica, kim, desetak doći će kao posledica uspostavljanja sklada prirode sa trudom znoja. Spremno i lako dajemo od sebe...
„Tvoje od tvojih“
Slepac je najviši domet palog postojanja. Put nalazi štapom.
Provalija se opravdava slučajem. Pad se brani posledicom istog, nikako sklonošću.
Mrak kao posledica hoda slepca, ledi krv. Donosi dah smrti, prolaznosti, nepostojanja, ali i glad... a nisi plen. Željen si tako slep, hrom, gladan
„Tebi prinoseći“
Pao , u znoju lica svog, slep , hrom, gladan i voljen znaš
„radi svega i za sve“
Samo osunčan svetlošću lica tvog,
Samo svestan promašenosti mimo tebe,
Samo iz nasušne potrebe blizine tvoje,
Samo iz straha da nikada ne ostaviš, ne poznaješ...
Samo da nikada ne čujem „Idi od mene“
Samo jer nema života bez tebe ja prva i poslednja
Dajem ti sebe jer drugo nemam... ovako hromo, palo, slepo, svoje
To je moje najbolje.
Od Tvojih
Tanja
