Oktobar 23, 2009, 09:49

KRUG

Rađanje, Život, Smrt - zatvoren krug
Misao, Učenje, Znanje - zatvoren krug
Tuga, Bol, Rana - zatvoren krug
Srce, Sunce, Duga - zatvoren krug
Glas, Slovo, Reč - zatvoren krug
Smisao, Hod, Cilj - zatvoren krug
Univerzum, Orbita, Tačka - zatvoren krug
Pustinja, Oaza, Zrno - zatvoren krug
Nebo, Zemlja, Beskraj - zatvoren krug
KOŽA PAMTI, TIŠINA GOVORI -KRUG!

Tanja Nakic
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Oktobar 12, 2009, 16:32

“ А ја вам кажем…”

Normal 0 false false false

Казано је

Ја сам Господ Бог твој, немој имати других богова осим мене.

Не прави себи идола нити каква лика...

Не узимај узалуд имена Господа Бога својега

Сећај се дана одмора да га светкујеш…

Све је речено. Ту су смернице, путокази. Пут је осветљен, показан. Делује лако и оствариво. Свима доступно. Казано је шта је потребно, али и шта недозвољено, забрањено. Ко је ко јасно је одређено, дефинисано. Нема места двојби.

’’ Ја сам Господ Бог твој…’’ Почетак. Тек са дефинисаним односом са почетком и утврђивањем  у истом се може кренути.

‘’Не прави себи идола … ‘’  јер нестаје потреба за размишљањем о алтернативи. Нема је. Алтернатива је скретање, очигледна замка, избор медвеђих размера.

‘’ Не узимај узалуд  имена Госпога Бога својега ‘’  реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности.

‘’Сећај се дана одмора…’’ не заборави на себе , на Бога, на потребу осврта на урађено, размишњање.

‘’Поштуј оца свога и матер своју… ‘’ ти – бивши и будући.

Нове светиљке се пале.

Не убиј.

Не кради.

Не сведочи лажно.

Не пожели ништа туђе.

Јасно, недвосмислено, конкетно. И тада, када ватре горе покрај пута и тада када се пут јасније указује, долази глас.

Глас који позива на брушење. Глас који позива на даљину, у дубину. Глас којим се хране гладни, глас пуноће. Јер, није довољно. Целог себе дај. Глас  који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину.

И каже : ‘’А ја вам кажем… ‘’

Благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне , жедне… Теши, указује да жели сваког, позива сваког. И нема места дилеми, нема недоумице.  Јасно каже :

’’ … неће нестати ни најмањег словца или једне црте из Закона док се све не збуде. ‘’ Закон се не укида, то мора бити јасно, спроводи се, али…

Казано је ‘’ Не убиј ‘’

А ја вам кажем…

Нема места половичности, црву, лажи. Јер ко каже да воли Бога а не воли брата, лажа је. Рекао је! Нема тога чиме може да ти науди брат твој. То је твој брат, у лицу брата себе гледаш. У лицу брата свог видиш Бога свог. Има ли места ружној мисли упућене брату? Да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? Шта је то? Убиство? Самоубиство?

Брушење мисли појачава светлост.

А ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу.

Без удова живот је могућ, и без ока и без руке. Али како живети без срца?! Срце тај кутак скривени од погледа, окоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одрећује, спашава.  Једини сигурни кутак, угрожен је.

Онемогућен, отврднут, разголићен-уништен.

Љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже ‘’… љуби непријатеље своје’’

Савршенство-као мера раста, ништа мање.

Савршенство-као начин.

Савршено-као пут.

Савршен као Он.

Лајт мотив :‘’ А живим-не више ја него живи у мени Христос, а што сада живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.’’

 

Тања Накић

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Oktobar 06, 2009, 14:54

КРСТ

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

“Да свучемо са себе старог човека и да се у новог обучемо(Еф. 4, 24). И као што смо  у Адаму умрли, тако у Христу да оживимо(1 Кор. 15,22) да се са Христом заједно родимо, саразапнемо, сапогребемо и саваскрнемо. Бог је свагда био и биће, боље рећи: свагда ЈЕСТЕ. Јер био и биће – делови су нашег времена и трошне природе, а он је свагда СУШТИ.“

                                                                                                    Св. Григорије Богослов

 

Време је за ћутање. Време је за тишину. Време је да реч не говори.

Тишина, чекање, смирење, молитва. Само то. Једино оружје које има тишина. Молитва. Да трпим, праштам и молим.

Колико не схватам!

Пострадати за другога, не разгневити, посејати љубав наместо мржње, праштање уместо вређања, слогу насупрот раздору, наду где је очајање, светлост да просветли таму, радост да замени жалост.

И схватам колико не умем, колико сам се погрешно хранила жељом мислећи да је то дело. Не, није. Сада схватам. Жеља није дело. Делом ћемо се потврдити, али ја нисам делала. Желела сам, али то није довољно. Жеља није дело, није ни почетак. То је опсена, варка. Нема спавања, а ја сам себе уверила да сам будна.

Једини импулс живота је бол. Бол која разара, поцепа. Мало сам се чудила када кажу раздере хаљине, пренаглашено, театрално. Још једна варка. Да, баш је тако. Али и не, нису то никакве хаљине. То је тај стари, гадни, досадни човек. Кида се. Пуцају шавови познатог. Болан процес. Разапињање, сапогребавање, на крст. Да, крст је место. Прво нож. Исећи, откинути, одстранити а онда када помислиш, о јадни човече, сада је лакше, када себе почнеш да храниш лажном храном, пустом жељом, умиреном долази пуцање шавова. И схваташ. Мали си у односу на силу а велики у могућности. Јер тебе, баш тебе Бог толико воли да је Сина свога Јединородног послао теби да ти да пут спасења.

И да, када помислиш стао сам на пут идем истином ка животу.

И да, када помислиш у својој слабости да долази олакшање, награда тада почиње пуцање шавова.

И да, када кажеш искушење као оправдање, олакшавајућу околност, не слушаш. Не чујеш глас. „ Убрзај корак, мили мој. Време је дошло!“ Апостол говори трчи, трчи за живот, трчи!!!

Поспи се пепелом, промени хаљину. Пусти глас из грла. Плачи човече. Рађаш се за живот. Рађаш се за крст. Рађаш се за вечност.

И да... не окрећи се сине.  

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna