Februar 24, 2010, 12:04

ИМЕ МИ ЈЕ...

Доноси ме пустињска олуја,
Крик степског вука,
Оркан са висова,
Врисак рањене кошуте.

Греје ме жижак, чежњу распламсавајући...

Онога што умирући живот тражи
Онога што пољаном облака хода
Онога што врхове недогледиве гривом вранца у лудом трку поздравља
Онога што ватре пали по ободима нестварног
Онога што се љиљаном кити, умива сунчевом светлошћу, са птицом тајне шапуће, плеше ноћ уз звуке звездане филхармоније. Сонату за њега.
Само Њега.
Онога о коме хор пчела пева у пролећном буђењу
Онога кога пустиња песмом дочекује
Онога што пева тишину.

У њему сам. Њиме живим.

Име ми је молитва.


Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 22, 2010, 13:09

RANJENOJ SRNI

Poželiš tako, ponekad da zažmuriš i sačekaš da prođe, ali...
uzleti jato nad rekom, izvede bal nad vodom i...

Poželiš tako, ponekad da prespavaš vek, ali...
maleni zrak te pomiluje, tebe, samo tebe i...

Poželiš tako, ponekad da ne čuješ, ali...
zapeva slavuj iz gore dozivajući te i...

Poželiš tako, ponekad da misao zastane, ali...
dozove te misao drugog, tvog drugog i...

Poželiš tako ponekad da pobegneš u šumu, daleko krijući ranu koja krvari, ali
čeka te vuk da ranu zaleči i...

Nemoj da žmuriš, nemoj da bežiš, ne zatvaraj se
jer brine i voli i daje i leči.
Ostani, ustani, traži i...
tu je.
Za tebe. Samo za tebe!

I kada kažu bez svakog se može, LAŽU!!!
BEZ TEBE SE NE MOŽE!
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 19, 2010, 11:45

ОТВОРИ ПРОЗОРЕ

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Оно што својом маленом снагом, слабим рукама ниси, пусти.

Хоћеш свим што је у твојој моћи, добро.

Хоћеш да избациш, изнесеш, одбациш, добро.

Хоћеш старог да се одрекнеш, труло исечеш, суво почупаш, добро.

 

Онда, отвори прозоре!

 

Дај ветру слабо, труло, суво.

Пусти да ветар однесе.

Препусти се ветру.

Донеће семе, засадиће у плодно.

Обложиће, израшће, даће.

 

Отвори прозоре!

 

Осећаш мирис кише!?

Пусти капи да те умију, оперу док ветар милује слабо тело, мрси косу а нежне руке желе да додирну, запамте.

Помилуј звезду, прошетај дугом.

Претрчи гору кошутиним трком, елегантним скоком.

Са срном се напиј воде са извора.

Одлепршај летом жар птице.

И запевај гласом анђела у хору слободних.

Запевај Творцу у милини, лепоти.

Диши ветром.

Само, молим те...

Отвори прозоре!

 

Тања

 

П.С. "suky"  - дозволи да се на овај начин захвалим :)

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 17, 2010, 15:09

ТЕБЕ ПЕВАЈУЋИ

Све нежне мисли, шапутања у тишини, сву љубав дајем.
Радости, чекање, надање моје.
Све туге, бриге, страхове своје дадох ти. Сузама умивене речи.
Ти знаш моју љубав, лечиш моју бол. Само са тобом јесам.
Пред лицем твојим ова уста говоре, славе, радују се.
Ти ме водиш, дајеш несебично, а ја падам слаба, само тебе жељна.
Једино тебе!
Бунцам у грозници, а речи навиру.
И кријем се да сачувам. Као лопов.
Знам, има бољих, паметнијих, лепших, али... дозвала сам те!
И падам и плачем, али желим.
О, како јако желим да се огледам у лепоти лица твог, да ходам твојим стопама, купам се у светлости,
О жељо моја!
Побегла бих у гору, сакрила се шумом, летом птице одлетела, да тајну сачувам.
Тајну срца, тајну трена, тајну сусрета.
Крв у мени ври, срце трепери, радост гуши.
Ходам и говорим.
Газим пустињом, степом непрегледном Тебе певајући!

Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 16, 2010, 16:53

STADO

" Ja sam vrata; ako ko udje kroza me spasce se,
i uci ce i izici ce, i pasu ce naci" Jev. po Jovanu(zac.36)

Objavile su trube... Krenulo je... Vreme je. Nema spavanja!
Uzeli su odar svoj i krenuli. Na Put. U boj. Bitku kojoj se ishod ni kraj ne moze ni naslutiti. Verovali su da veruju. Verovali su da hoce. Verovali su da mogu. Hteli su... zajedno, njih dvoje, troje. Mislili su... Dovoljno je da jedni drugima daju ruku. U ruci, srce.
U jednoj srce u drugoj dlan drugog.
Put je uzan, strm, obasjan. Ne plase se. Znaju Glas svog pastira. Imaju ruku drugog. Toplu, neznu. Pogled u kom se ogledaju. Drugog ciji otkucaji srca umiruju. Kao dete u utrobi majke. I kada je uznemireno, uplaseno, uplakano - umiruje. To je srce majke.
Pesmom se bore protiv mraka, zagrljajem tese. Tu, na grudima drugog. Tu, u zagrljaju brata. Tu, u mirisu obecanja.
I tada, bas tada niodkuda pojavio se lopov. LOPOV!!!
Ukrao je srce, krenula je suza, skliznula je ruka... Nema je... BOZE!!! Nema je... Jos jedna... jos jedna...jos jedna...
Metak me nece, metak mene nece... Muk, tisina, mrak...
Rukama umiruje uplaseno srce, brise vrele suze, sapuce, bodri se... jos malo... jos samo malo... Glas, glas pastira je sve tisi... metak me nece, metak mene... korak je tezak.
Uzmi srce, podigni pogled, poteraj noge u trk!!!
Doci ce, videce...


Tanja
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 12, 2010, 12:48

ZELIM DA KAZEM...

Zelim da kazem :

HVALA!!!

Hvala vam sto citate tekstove koje objavim. 

Hvala vam kada ih komentarisete.

Nisam ni sanjala da ovo moze da mi se desi, ali jeste. Nisam ni znala da ovo mogu, a mogu. Mislila sam da i nije toliko vazno niti da ima smisla, ali upravo komentari mi govore da ima smisla, da treba. Lomim strahove, nedoumice, neznanja jer zelim, zelim da svedocenje delim. Ljubav koju imam-dam, ovo sto zivim, verujem i mislim, jer nista drugo i nemam. Rezultati su ovi tekstovi. Kao kamen koji postavljam pre nego napravim korak. 

 

Zelim da kazem :

IZVINJAVAM SE!!!

Izvinjavam se jer nisam u mogucnosti da uzvratim, nazalost. Verujem da i to vreme definitivno prolazi i da cu konacno moci da ucestvujem.

 

IZVINJAVAM SE I HVALA!

 

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 11, 2010, 15:43

TKALJA

Tamo sam.
U svom čekanju, nadanju.
Tamo sam.
Lako ćeš me poznati.
Ja sam, ona što ih obilazi, prolazi.
Ja sam, ona što čeka, doziva.
Ja sam, ona što skuplja znakove.
Ne brini, ono što skupim to i podelim.
I ne misli da znam.
I ne misli da mogu.
Ali, znaj da hoću.
Dao si mi ključ.
Pokazao Put.
Urezao u svaku poru, misao.
Urezao u kožu, kao u kamen.
Kamen razrušen. Kamen temelj.
Kamen početak.
Stvaranje. Postojanje.
Smrt. Život.
Svaka misao, svaka nit...
za Večnost. U Večnost.
Ja sam...
tkalja na raskršću.

 

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 08, 2010, 17:04

ИЗАБЕРИ НАСЛОВ...

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Још једна пловидба у бесконачно. Пут у бескрај.

Позив у „ Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа “ и спремно АМИН!

И тада, као можда никада и сваки пут тада, схватиш колико значиш, како си потребан, посебан, важан, најважнији – део. Ти, тако мали ништа немајући, себе дајеш.

            А брод плови речју, учењем, смрћу – давањем Тела и Крви ка Васкрсењу до Вазнесења и повратка са десне стране Славе Оца.

Пловидба прошлости, садашњости, будућег.

            Пловидба истинског живота, твог живота, нашег живота у Христу – Божанствена Литургија.

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 03, 2010, 13:36

ТАНГО

Када реч ућути... остави празнину.
Вакум. Ништа.
Да ли?
Све је исто и ништа више није исто.
Брисан простор и тишина.
Пожелиш да боли. Да вичеш, али не.
Гласа нема.
Не боли, а болесно је.
Танго : „ Тужна мисао која се плеше“!
Јесте ли за плес?
Да, али не са тобом.
Реч ћути, живот живи.
Тишина најављује.
Знам тај звук!
Најављује онога који дан претвара у тамну ноћ.
Претвара сен смрти у јутро!
Позив тражитељу у беспућу.
Добошар на раскршћу.
Лучоноша у тамној ноћи.
Знам тај звук!
Знам тај плес.
И није танго.
Не плешем мисао.
Играм животом живот.



Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 02, 2010, 16:49

POSVECENO VUKU - DAJEMO GA DRUGIMA


" U ovoj zabiti svemira, kojoj pogresno dajemo svetlece ime: zemlja - zvezda zivota i razuma, vecito se ubijaju.
Hrane se mesom bilja. Hrane se mesom zivotinja. Pa sto ne vriste dok zvacu? Zar misle da je bol nesto sto samo njima pripada?
...Ovde se smatra cascu i viteskom vrlinom kada ponizis do samrti sve sto te nadvisuje spretnoscu, snagom, lukavstvom i umom.
A kako ti se tek dive, kako ti zavide smrtnici
kada im prineses dokaze da si ubio Boga.
- odlomci pesme " VUK" Miroslava Antica

Jos jednog sumornog jutra:
Andjeo: I,i,i,i,i,...Dobro jutro!
Mitska ptica: Dobro jutro.
Andjeo: Ne pamtim ovako lepa jutra u gradu! Kod tebe kao da nije bas tako?
Mitska ptica: Moglo bi se reci...vidim da su lepa, ali...
Andjeo: Eh, da si videla, cula...oko sedam ujutru gotovo prazne ulice, a Nemanjina peva Liturgijski opus! I hodamo niz ulicu, a ljudi nas bledo gledaju, dobro, ok. Posle svega sto ga je mucilo, ostala je samo pesma i Aleluja!
Mitska ptica: Lepo, ali oprosti ne mogu sada, ove suze...
Andjeo: Suze temelji hodocasca! Gde sam stao, kuda sam posao...necu ti reci ovde i sada, a zapalile su se neke nove drevne vatre, jako, najjace.
Tu cu te cekati i Docekati.
Mitska ptica: Da, i opet cu da placem i smejem se, samo da prodje ovaj trn, plesacemo Radost!
Andjeo: Da, da! Milost je posvuda, i to su isto te suze i oni sto mole milost nama.
Mitska ptica: Umoran si. Zastani, uzmi Hleba Zivota.
Andjeo: Ne mogu sada, u stvari kada bih znao zasto, mozda bih i mogao, a nameru...to vec nije stvar htenja za mene. Ne znam, nesto osecam da nosim unutar sto ne sagoreva, nikad. Ali svakako hodam obroncima Zemlje Zajednicom, necu se baciti sam svakako, dok svi nisu tu. Osim ako ovo gde sam se sam ispeo, ne porusim jer mozda jedna cigla nije lepo legla...Ne sitnicavost, nego iskustvo pada usled jednog zaboravljenog kamena. A ti? Zasto si tuzna Mitska ptico?
Mitska ptica: Mnogo pricam! Gledam nekim pogresnim ocima, a onda prenoseci Lepotu koju vidim zelim da ulijem Nadu jer zaista Verujem da Dolazi! Samo se daj ceo, iskreno do kraja i bice.
Andjeo: Vidis, i ja se pitam da li su mi oci prave, da li ja to sumnjam u ovo sto po prvi put ovako jasno me ispunjava i u sta sam uronjen, a dao sam mu ime Ljubav istog trenutka, jer osetih prisustvo svih i svega, aktivno prisustvo uronjeno u jedno sto se cini vecim od svega, Bog u praznini...
Mitska ptica: Ali, da li je pogresno davati im ljubav, jer malo sta mogu i da ponudim? Da li je to dovoljno? Mozda da sam manje govorila...
Andjeo: O, predivana. Skini te pijavice sa sebe! Da li verujemo u coveka jos ili nikad nismo ovako bili vernost samo!? Nego, gde ce se ljudi ogledati kad sklonimo im brige i strah sa lica?
Mitska ptica: Dacemo im nase oci i cekacemo ih na zvezdi...

Andjeo i Mitska ptica

Tanja Nakic
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna