Novembar 28, 2009, 09:03

TRAGAC

Daleki horizonti zovu.
Put je tezak, nesiguran samo ako ne zelis da krenes.
Put je strm, opasan samo ako ne zelis da krenes.
Put je pun zamki samo ako ne zelis da krenes.
Zastani. Pogledaj. Ne plasi se.
Ne povredjuj se onim sto nisi uradio. Iskreno, nisi ni pokuso.
Secanje je mala plata.
Secanjem se ne mozes nahraniti.
Pogledaj u svoje malo, prljavo carstvo.
Samo tvoje.
Malo.
Prljavo.
Sakupi slomljene misli.
Sakupi slomljene oci, srce.
Sastavi mozaik duse.
Na izvoru se pogledaj. Pronadji svoj Lik.
Jedan, Jedini, Neponovljivi.
Operi svoje lice suzama. Suzama hodocasca.
Videces tragove. Svoje.
U pesku vremena.
I hodaj.
Bezglasnim kricima dozivaj.
I ne zaboravi
Traganje ima samo jedan Put, Istinu i Zivot
I ne zaboravi
Ljubav razresava
I ne zaboravi
Samo tebe, jedino Tebe On bezuslovno voli.
I izaci ce tvoja dusa iz valova.
I zavapi
I zavici
I zapevaj
Aliluja

Krik je postao Glas.
Glas je postala Rec.
I... ne plasi se...
samo se ne plasi.
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna

Novembar 25, 2009, 15:51

МОЛИТВА II

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Скупи ум свој, срце своје, све своје у само једну тачку.

Једну мисао. Једно.

Огрнута кожом, покривена косом, сузом умивена. Себе дајем.

Једну у једном.

Ништа друго немам.

Одбацујем слике, слова, туге и радости.

Пролазно.

Дајем ветру да их носи.

Тачка-семе. Спремно на смрт.

Не плашим се.

Смрт је транзит, ходник, пролаз за улаз.

Облици су око мене. Назирем их.

Слепило. Познати звуци.

Тако је близу.

Угушиће ме жеља.

Шта да дам осим себе? Грешке, туге, радости, боли која раздире!?

Лаж понекад има лепо лице и осмех, али... лаж је.

У нерођеном сам видела вечност.

Сада ћу је видети у смрти.

Милошћу додирнути.

Време је.

Скидам последње трагове љуштуре.

Вода је однела све.

Ка светлости у пламену.

Пламену који сагорева остатке старог, презреног, одбаченог.

Сагледано у смрти која је показала вечност, виђење, препознавање:

Јелена, Мирјана... оче Иване!

Загрљај братски, целив божански :

Горане – Оче!

Брате мој у Христу Угрине – Брате Иване!

Да ли је то заиста смрт ако покаже делић вечности, комадић Царства!

Пред очима уснулог Патријарха

Срели се, препознали, загрлили.

Где ти је, смрти, жалац?

Где ти је, пакле, победа?

 

 

Тања Накић

 

П.С.  За све је потребно да сазри и туге и радости, али и молитве... 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Novembar 24, 2009, 09:15

МОЛИТВА

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Скупи ум свој, срце своје, све своје у само једну тачку.

Једну мисао. Једно.

Огрнута кожом, покривена косом, сузом умивена. Себе дајем.

Једну у једном.

Ништа друго немам.

Одбацујем слике, слова, туге и радости.

Пролазно.

Дајем ветру да их носи.

Тачка-семе. Спремно на смрт.

Не плашим се.

Смрт је транзит, ходник, пролаз за улаз.

Облици су око мене. Назирем их.

Слепило. Познати звуци.

Тако је близу.

Угушиће ме жеља.

Шта да дам осим себе. Грешке, туге, радости, боли која раздире.

Лаж понекад има лепо лице и осмех, али... лаж је.

У нерођеном сам видела вечност.

Сада ћу је видети у смрти.

Милошћу додирнути.

Време је.

 

Тања Накић

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Novembar 14, 2009, 09:47

Iskrice života

Dosadna kiša. Pas koji spava kao da diše u ritmu kapi koje dobuju po prozoru. Mrak. Sama sa sobom. Retka prilika. Ne želim ni muziku. Trebaju mi ti momenti tišine. Sa sobom. Misao i ja. Slušam je. Uobličava se, niže kao niska. Dobija oblik. Dolaze pitanja. Da li sam trebala da kažem ako je razlog bio samo da prekinem tišinu. Zamka na koju se upecam svaki put kada bih da prekratim neprijatnost.
Ćutanje je zlato. Pusti da se desi. Pusti do kraja.
Opet, kako ćutati kada gledaš kako bližnji tvoj posrće. Kako? Svako ima svoj put, svoj način jer ako nije tako, ništa je.
E tišino, mnogo pričaš!
Ista dilema. Lakše je govoriti. Oni što mnogo pričaju, dele savete, imaju rešenja čak i spremna uputstva, to ne žive. Lažu! Ne želim u to društvance.
Ne mogu ni da žmurim ni da se pravim da se ništa ne dešava. Zajedno smo krenule. Nekada. Došlo je sada. Danas.
Zato sam i izabrala ovaj način. Moj način. Razumeće. Znam.
Sećaš se moje ”Ruže” ? Tada sam shvatila da dalje neću moći, bar ne kao do tada. Samo smo dvoje celi. Samo smo zajedno jedno.
Zavolela sam ogledalo. Malo me ponekad iznenadi žena koju ugledam. Mnogo mi je vremena trebalo da se na nju naviknem. Na taj pogled. Nekada mi je potpuno nepoznata, ponekad me obraduje, ali gledamo se. Više volim onaj drugi pogled, onaj u oku.
Sećaš se koliko sam želela ruku, ruku koja vodi. Onda sam shvatila da se budim na ramenu. Na njemu zaspim i zoru dočekujem.
Žalila sam ti se zbog ovog i onog. Ostala u tami da bih dobila oganj.
Ne, nije mi ni hladno ni mračno.
Živim izbor. Naš izbor. Samo to mogu da ti kažem. Znam. Razumećeš.

Tanja Nakić
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna

Novembar 09, 2009, 11:50

НАШОЈ ДЕЦИ

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4  

Часови стрепње, чекања, наде пролазе. Час је близу. Док се спремамо за коначни сусрет, размишљам.

Знаш, нисам толико ни била свесна да заиста у себи носим живот. Твој живот у мом. Ти у мени. Гњавили смо мало тату. У поноћ, сладолед, точени на Славији. Јогурт! Уз сваки оброк јогурт. Шетње поред реке. Гледали смо звезде падалице. Додирима смо говорили. У тишини шапутали највеђе тајне.

Било је и страха и стрепње, знакова које нисам разумела, али знала сам да смо тим.

Спремали смо се за овај трен. Трен када ћемо се коначно угледати. Трен у ком је све стало да би коначно почело. То је наш тренутак, украли смо га од вечности.

Овај моменат када се живот рађа, када у боловима, разапињању и сузама неизрецива радост показује лик. Родио си се.

Саврешени. Плод љубави и јесте савршенство.

И овај комад сећања који делим са другима је највећа тајна сваке мајке. Трептај вечности. Твој и мој. Додир, када престаје сваки бол и уздах, онај савршени када су ми те ставили на груди. Твој живот у мојим рукама, ти на мојим грудима.

Благослов.

Онда је дошла Лептирица.

Иста тајна, исто испуњење.

Савршенство је израз љубави, изглед љубави.

Делим јер се благослов дели, говори, жуди као онда када смо вас чекали. Као тада тако и сада до долазећег часа.

И, опет љубављу ка савршеном, ка савршенству.

Када тада тако и сада, из љубави зачети, љубављу нахрањени, ка љубави окренути.

Да децо. Тамо ћемо.

 

Тања Накић

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna