Jul 02, 2011, 01:24

"Freak like me just needs infinity"

Smrt ne boli.

Boli vracanje u zivot.

Ne zivot. Vracanje!

 

Sve pocinje pobedom. Bas ti si pobedio i ziveces. Utroba tvoje majke - tvoj akvarijum, tvoje plavetnilo, dar pobede, osvojeno carstvo.

Uzas, krik - radjanje.

Vazduh, disanje, slabost, plac, izlozenost ribe na suvom.

Sok radjanja.

 

Grudi, dodir, toplota, svetlo, tama, koza... slaba su zastita.

Zaborav je resenje. U zaboravu je spas. Prirodni mehanizam odbrane. Vreme, kao verni saucesnik zaborava. Sazrevanje, kao mahovina secanju. Ucenje, kao trnje koje oblaze kozu.

Pescana zrna, merna jedinica prolaznosti. Hod cije tragove oluje brisu. Kisa spira ostatke.

Prolazi zivot.

 

Pogled ka reci prolaznosti aktivira skrge budeci odavno zaboravljeni, nikada zapamceni pocetak.

 

Pocetak pobednika iz utrobe majke.

Kompromis zivljenja u utrobi zemlje zatvorio je otvore disanja, proreze gledanja, korenje je ugusilo latice.

 

Dodir pescane oluje.

Zov pobednika.

Budjenje osvajaca Carstva.

 

Kuda?

 

U dubinu, plavetnilo... Po sebe.

 

Tanja

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna