Novembar 29, 2010, 13:39

NA DANASNJI DAN...

29. novembar 2010.

Prasici su konacno sigurni, odahnuli su... prezivece. 
Danas je rodjendan Jelene Vitorovic... zivela, zivela i srecna nam bila.
Konacno su objavljene slike sa dodele nagrada WEB FEST 2010. - MTV I ZRU... ovde cu da zastanem. Prokomentarsala sam, saljivo, onako iz ciste radosti, ipak MTV i mi, nije mala stvar. Sve bi bilo lepo, ali "palo postojanje"!!!  
Nisam sebe postedela ni jucerasnjih dogadjaja (priznajem, nisam bila hrabra da propratim sve 28.11.2010.), gledam  snimke, slike, uplakan svet, slusam kako se bodre pesmom, vesela, ali ozbiljna lica "monaha", Arhijerejska liturgija! Verni narod, "Episkop", "monastvo". Slika Eshatona. Okupljeni, pevaju, hrabre se i placu i pevaju. Placem i ja. Placemo zajedno, ali nam nisu isti motivi.
Slusam monaha Artemija, kaze : "Narod je sacuvao veru!" Narod koji je okupio. ON! Narod koji je njemu dosao, narod koga ON sobom vodi... KUDA??? I monastvo! Kome idu, kome pozivaju? Kako cutati?! Placem danima i pitam se sta cekaju? Sta cekaju oni cija su oni odgovornost? 
Nadam se da zaista ovo citaju i Vladike ili njihovi saradnici ili neko ko ce proslediti svaku moju rec. Ne fantaziram ja da nesto mogu, znam da Crkva nema "demokratske principe", niti treba, ali ciji sam ja narod,ciji smoi mi narod? 
Odlazimo na Liturgiju, svake nedelje, citava porodica. Okupljamo se, posle Liturgije, ne idemo kuci, nemoguce je otici kuci posle Liturgije. Ne obilazimo manastire, a mozda nam je to i mana. Pricescujemo se, ispovedamo, svedocimo. Hocemo da govorimo o radosti, o onoj kojom zivimo. Ne nosim maramu, ne vise. 40 godina je proslo, sahranila sam roba, hocu lice da pokazem. Hocu da gledam, necu da se krijem. Ni moja baba nije nosila maramu, ni moja mama, ne nosim ni ja. Tekovina vremena, promena... da li?
Da li te, Boze vole vise od mene? Zasto nas cepaju? Zasto muce?
Da li je pogresno sto se radujem zbog ZRU-a i MTV-a? Da, MTV nije dobar za nase mlade! Dobar izgovor. Ne vaspitava nasu decu MTV, to je nasa odgovornost. Mozda su i oni masoni, strani placenici, najavljivaci apokaslipse, devil himself!?
Rascinjeni sluze Arhijerejsku, a svestenici zive u raznim prostorima koji vise ni Zavod za zastitu spomenika ne bi prihvatio, ni zbog ranih godina proslog veka (kada su sagradjene), a  ni zbog umetnicke dimenzije tj. izgleda, tipa "Salvador Dali je ipak medju Srbima". Nego, da vidimo sta to oni voze, koji tip automobila?! Koji su tipovi i godista vozila ispred Patrijarsije? Svestenici ili...? Pitam se, pitam se!

Ugrozeno je lice monastva, to je tuzno, mnogo tuzno. Tuznije je samo to sto svestenstvo ima da cuti, da se pokorava i ne progovara. Uostalom, ima ko da misli, njihovo je da rade.
Verni narod neka bira destinaciju. Kao blesavi Japanci, oni na Nijagarine vodopade, a mi mozemo da biramo manastir. Izgleda je u manastirima ipak jaca blagodat. Ova nasa, parohijska izgleda ipak nije nesto. Ni ovi nasi "duhovnici", ima onih konkretnijih, jasnijih. Oni kazu kako se treba boriti, kako sacuvati! Prst na ringlu, nego kako, tek kada boli-nauci se, slab je covek, a treba da se pripremi za nivoe, mitarstva, djavole, ali ne kazu kako se spoznas, kako zavolis, oprostis, prigrlis, places jer volis. To je za mlakonje! Ovde se brani cast. Nema tu mesta za slabice. To je sve smislio Papa u dokolici.

Izvinjavam se urednistvu jer necu uraditi ono sto bi trebala, necu meriti. Trudila sam se da svedocim ovako, mirjanski, iz srca, ali ne mogu da gledam i da cutim. Nece da se vidi trud ljudi, nece da se cestita uspeh, nece.
Uspeh se ne prasta. 
E Episkopi... Sinode... dokle ta tisina? Zasto klinovi, zasto malo ne pomognete ovim ljudima koji daju... Nece se pogorditi, naradili su se...


Tanja
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna

Novembar 08, 2010, 15:13

TALAS

Ne želim da mu se prepustim.
Omamljuje.
Vodi u onaj skriveni kutak, tako željeni. Želim, samo malo, a tako jako želim da mu se prepustim...
Da pobegnem, sakrijem tako bezočno pokidane latice, da ih spakujem, osušim, sačuvam u herbarijumu svoje duše.
Pustila bih talas, okupila suze...
Zar je važno gde ćemo se nasukati latice, suze, ja?
To rade oni što beže. MI-ne.
Skupljači latica okupanih suza, samo... podignu jedra. Imamo mi svoje tišine i gore, čarobne dodire, zvezdani plašt, nečujni krik.
Ući ću. Pustiću.
Neka me okupa, nek opere ovo danas, ovo prošlo, nek očisti.
Ući ću. Pustiću.
Ah slabosti, ne zasenjuj Sunce!

Tanja 

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (7) | Trekbekovi (0) | Generalna