Januar 22, 2010, 12:02

"CIST KAO OKO"

Simon

Voliš li me više?
Lavirint.
Sopstveni.
Svojeručni.
Prvi korak: Mali za čoveka, veliki za čovečanstvo.
Malo-veliko, uzimala-davala.
Volim te?
Kakva su to pitanja, čemu?
Zar nije očigledno, jasno?
Zašto se zamarati nepotrebnim?
U vatru i vodu
i nebo i zemlju.
Hodam. Mislim. Govorim.

Voliš li me?
Kada izgradiš, imaš mapu.
Gde je izlaz? Hoću napolje!!!
Da malo popričamo!? Pobeći ćemo na nepoznatu zvezdu, pronaći nove izvore, napravićemo našu oazu. Ne! Planetu!
I Sunce!
Ne želim ni Mesec ni zvezde ni MRAK!
Zarobljen u sopstvenoj građevini.Ha! Svuda hodnici, šumovi, odjeci...
Hladno je... Gde je izlaz?
Čekaj... samo još malo, još danas. Mrak je težak. Čučni. Žmuri. Čvrsto!
Kao u utrobi majke. Lakše je podneti ovaj mrak i odjeke i korake...
"You only see what your eyes want to see
... you're frozen
When your heart's not open"
Volim te.
Gde je izlaz!?


Voliš li me?

"Love is a bird, she needs to fly
Let all the hurt inside of you die
You're frozen
When your heart's not open"
Drugi korak-danas.
Treći korak-sutra.
Tvorac osvaja svoju tvorevinu pticom, letom.
Voda nosi, ruši ogradu. Ispravljam se i nosim u svom danas svoje juče i svoje sutra.
Kao prerano ostareli ratnik. Iz rova smrti sa kožom stabla koje pamti u tišini pružajući ruke.
U tišini... kora je mapa, koža izlaz, rana znak za pravac jer...
"moram okončati svoj put stalno putujići".
I DOĆI TEBI
"Sav kao oko".

                                                                            VOLIM TE!

                                                                                     PETAR

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna

Januar 14, 2010, 09:23

НЕШТО КАО БАЈКА

Са неба пада иње. Сузе Снежне краљице. Хладно је. И њој је хладно. Од самоће.
Тражи, бојећи мразом стакла, завирујући у топле домове, својим леденим дахом дозивајући, слика.
Снежна краљица пати.
Иако је њено време, свемоћна је, она није срећна.
Зна она да су силе природе под њеном влашћу. Шта је за њу изазвати мећаву, дозвати кошаву, затрпати снежним сметовима?! ХА!!! Покретом руке боји свет својом леденом белином. Пас и мачка спавају заједно ако се мало накашље, да се не заборави-њено је време!
Вечерас је тужна. Вечерас плаче и искрице њених суза прeкривају улице града.
Вечерас, мада себи не дозвољава моменте слабости-она је краљица- њено ледено срце је...заиграло?!
У вечерашњој шетњи, драгој јој забави-цртања по стаклу, завирила је у мрачни прозор, знатижеља се морала задовољити.
Њих четворо, окупљених за трпезом, слабашна светлост свеће са средине стола, озарена лица тих људи, девојчица пева, остали уживају, чак и пас мирно стоји.
Погледа поново-нема светла сем те слабашне свеће! Да, видим да им је хладно(чак се и пас помало тресе), али ови људи се радују! Како је то могуће? Хладно је, мрак је, свећа је и извор светлости и извор топлоте, а они се радују?!
Ледено срце схвата пре ледене мисли... ДА-они су заједно, ДА-греје их љубав коју имају и деле, ДА-нису сами и ДА-не смета им моје време.

Да, тужна је Снежна краљица ове снежне, ледене ноћи, лије своје ледене сузе у леденој самоћи.

 

Тања Накић

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna

Januar 12, 2010, 16:09

СЛУЖБА ЉУБАВИ

Љубав своју према ученицима Христос даје Оцу своме. Љубављу гарантује, љубављу охрабрује. Љубављу, којом Отац њега љуби. Оном истом којом је Отац послао њега у свет. Љубав којом је свет познао Оца кроз Сина.
Љубав сведочи истину. Истину којом живимо. Истину коју сведочимо.
Ја сам пут, истина и живот, али моли се Оцу за оне које му је Отац дао на старање. И не само за њих него и за оне који због њихове речи повeроваше. На томе се темељи Црква у којој су многи удови а сам Христос глава.  Различити су удови, различите службе, зато Апостол Павле у посланици даље објашњава да, иако су различити дарови Дух је исти, иако су службе различите, Господ је исти.
Литургијско сабрање је начин да се све службе изразе. Догађај у коме смо сви један у Христу Исусу. Причешћивање Светим Тајнама залог, могућност да се досегне мера раста.
Христос тражи целог човека. То је собом показао. Зато је потпуно, цело једини начин. Његов начин. Начин сина. Он је нас признао као браћу, да ли смо ми спремни да будемо синови ?
Наша служба, служба исповедења живог Христа, свуда и увек, начин да умножимо своје таланте, да љубећи један другог, заједнички једнодушно исповедамо Оца, Сина и Светог Духа.
Љубав је темељ Цркве, темељ људског живота, а начин да је у себи откријемо, тим темељом живимо је управо откривање Свете Литургије. Светом Литургијом као начином, циљ коначно постаје јасан и видљив. Циљ је конкретна личност, личност Исуса Христа. И када је циљ на хоризонту јасно видљив ни пут више није немогуће прећи, јасно је коме води.
Иако живимо у сећању на будућност, своје сећање сведочимо зато што га ми већ данас имамо. Сакупљени двоје и троје у име његово и Он је са нама.
Зато дилеми и нема места. Оно што је човеку немогуће, Богу је могуће, а због слабости коју узрокује управо слика палог постојања,не може ни да се догледа могућност. Истина је да иако слаби у односу на силу, слободом коју остварујемо у љубави, велики смо у односу на могућности.
Заједничка служба, служба којом и у којој је свако од нас незаменљив, служба којом оприсутњујемо Царство, сада и овде, служба којом Један началствује и својом службом приноси молитве, јер МИ приносимо, Ми се молимо, својим АМИН потрвђујући саучествујемо.
Бришу се разлике и нема Јудејца ни Јелина ни мушког ни женског, сви смо једно у Христу Исусу.


Тања Накић
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Januar 05, 2010, 10:05

“ WILD HORSES”

Milica je pristala da ucestvuje na takmicenju.
Pevace “ Wild horses”
… and I have my freedom, but I don’t have much time
Fate has been suffered and tears must be cried
So let’s do some living after we die…
Wild horses…..

Moja cerka, Mick Jagger, ikona…

Savrseno lice. Savrsene ruke. Suze na savrsenom licu.
U koga gleda?
Sta vide oci?
Sve je u davanju. I lice i pogled i ruke.
Daje se lepoti suzom umivajuci svoje amin, suzom potvrdjujuci spremnost
sluskinje, majke.
Kako opisati, docarati, dati lepotu!?
Reci su neme, zvuci bez odjeka, misli prazne.
Srce gleda, govori suzama.
Spirajuci stvarnost, bezlicnost,  suze daju boju, radost.

Kuda sa rukama?
Pomilovati, obuhvatiti, sklopiti.
Sklopljeni dlanovi, suze na savrsenom licu.
Davanje bezmerno.
Suznim ocima moguce je dokuciti lepotu treceg neba neispricivog, neopisivog.
Suznim ocima bolje se vidi kamo cemo, kome cemo.
Suzama se vidi, suzama se zna, suze su temelji.

Devojka radja Boga.


Tanja Nakic
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna