Jul 28, 2009, 21:17

PETI ELEMENT

Pustinja…

… nepregledna, zastrasujuce mirna, usijana. 
Iskorak u preteće nepoznato.
Cilj - preživeti.
Kraj - Život.
Titraji su pogledi, nepregledni horizont, tačka spajanja Neba sa Zemljom.
Tačka kao jedini putokaz.
Spajanje kao jedini cilj.

Pesak…
…ostaju tragovi, stopalo propada, korak nesiguran,vrelina - odgovor.
Hodanje remeti vekovni san, tišinu… ništa.
Hodanje budi, oživljava. 

Put…
… nastavlja se, srce gubi ritam, dah se prekida,noge hodaju iako im je potreban san, oči plaču. Taj probuđeni, oživljeni pesak više ne pristaje na stanje mirovanja. Svako probuđeno zrno vapi da nadoknadi prespavano, propušteno. Slike se smenjuju. Nema sna, san ne donosi spokoj. Potraga se mora nastaviti.

Pustinja progovara šapatom : “ Ko si ti? “
Šapat odzvanja u tišini : “ Ko si ti? “
Noć ponavlja : “ Ko si ti? “
Oči gledaju, ruke traže. Ruke traže, hodaju.Vazduh miriše. Donosi spokoj.
Odgovor… lako pitanje, hajde reci, usta su suva... ipak govore :

Vatra, kompas srca, vodič na Putu
Zemlja, sveža, mirisna, Rukom poorana
Vazduh, glasnik misli
Voda, ogledalo Lica
Ljubav i ja u tebi i ti u meni.

Eto ko sam ja. Deo, trag… ni ja bez tebe ni ti bez mene. 
Reči dala sam Reč.

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Jul 28, 2009, 21:05

PECA

Ova prica mora biti ispričana. Zbog  onoga sto je bilo juče, koliko i zbog dolazećeg sutra. I zbog konkretnog čoveka juče i čoveka koji raste sutra.
Suze ne moram više da krijem. Dočekala sam vreme u kome ne moram da ih opravdavam razlozima. Mogu da teku. Dobro je, lakše je ne objašnjavati ih, pustiti...
Rodio se. Sin. Mamina radost. Tatin ponos. Mami je obezbedio sigurnu poziciju-majke naslednika. Tati-mesto na celu porodicne hijerarhije. Svi su zadovoljni. Svima je rođenjem omogućio da se utvrde na mestu koje su sebi namenili. Da se razumemo, mazili su ga, čuvali, možda čak i voleli. I sve je bilo lepo i svi su bili zadovoljni.
Godine su se smenjivale. Rastao je. Lep, nežan, ali rasle su mu i oči. Mama i tata su u godinama koje su se smenjivale, počeli da se udaljuju. Nisu namerno, treba razumeti, deca rastu, troškovi se povećavaju.
Zaboravljaju radost. Radost rođenja sina jedinca, sina naslednika. Tata mnogo radi, lepo zarađuje, obezbedio je udoban zivot. Pa može, valjda malo i da se opusti. Radi od jutra do mraka, žive u centru grada(na 20 koraka od Knez Mihajlove). Zar je to malo? Novac nije problem. Šta je još potrebno?! Momenti opuštanja polako postaju dani i noći.
Mama ga čeka. I dane i noći.
On raste, rastu i oči.
Mama i tata su sada potpuno zaboravili radost. Neukusno je i pričati o njima.Kada se zaboravi radost, kraj je ...
U svom rastu, u jednom momentu oči su malo požurile. Dobio je dijabetes. To je na kratko usporilo mamu i tatu. Na kratko.
Tata je ipak otišao. Nije vise ni važno da li su se viđali vikendom, otisao je. On je ostao sa mamom. Bio je hrabar.
Rasto je, rasle su i oči.
Dosao je čika Toma. Prvo povremeno, pa na malo duže...
Rastao je...
Došle su devedesete.
Rasle su i oči.
Niko ne zna ni gde, ni kada, ni kako je završio u takvom društvu. Nagađalo se te zbog ovog, te zbog onog...Niko ne zna...
Postao je žestok momak. Momak ulice, mraka. Momak devedesetih.
Lep, nežan-dečak, porastao je u momka sa pištoljem ispod jastuka.
Čika Toma je nestao, u nepoznatom pravcu.
Mama, ah mama. Završila je na ulici. Šlog. Na ulici.
Tata i dalje jaše. Svakom novom cašom oživljava sećanje na onoga koji je bio.Završio je u stanu svog oca. Ostale je prodao. Advokati su skupi," teška dela", nije štedeo za jedinca, plaćao je samo najbolje.
Peca više nije živ. Umro je u ranim četrdesetim. Na sprovod je došlo malo "žestokih momaka" (malo ih je ostalo).
Zaborav - to je ono sto je tužno.
To je onaj lepi, nežni dečak koji je rastao, a rasle su mu i oči.
I kada legnete i kada tražite svoj mir... osvrnite se, MOLIM VAS. Pogledajte da li vas gledaju oči. Ne dozvolite zaboravu da vam zamagli vid.
MOLIM VAS, POGLEDAJTE DA LI VAS GLEDAJU OČI...

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Jul 28, 2009, 21:03

SRCE

Izabralo si ćutanje.
U redu.
Govor i nije jedini, a ni najbolji način. Čak i ograničava.
U pravu si.
Puštaš me da sama zaključujem.
Dobro.
Da, sada to znam. Mnogo sam pričala, mislila da znam, želela...Čak se i usudilada poverujem da nisam samo maleni šraf u ovoj mašini.
Dalo si mi krila da poletim u večnost, osetim miris neprolaza, ukus večnog života, dodirnem Duha Istine.
Videla sam lepotu stvaranja, dodala kamen zidaru, kušala Hleba života, pila vina Istine... i zaista pomislila da sam od NIŠTA, postala NEŠTO.
Ne NEŠTO... NEKO.
Samo ti znaš kako nam je bilo na tom putu.
Znaš. Bolelo je.
Sećaš se koliko sam puta želela da odustanem? Pobegnem. Negde.
Koliko smo ih usput izgubili!? Svaki gubitak bila nam je rana živa. Ali, nema stajanja. Treba ići napred. U sutra. U to zamišljeno, imaginarno, nepostojeće SUTRA.
Sećaš se... umili smo se vodom Života. To je naš neizgovoreni zavet.
Gledali smo ples galebova uz zvuke Aleluja...
Osetili toplotu zagrljaja čoveka. A onda, čovek je otišao...
Da. Ponovo si u pravu. Znam. Zaćutaću.
U oklop.
Tamo je sigurno. Treba nam nova snaga, treba se prikupiti. Molitva i oklop.
Tamo ćemo otići.
Ti i ja.

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna

Jul 28, 2009, 20:59

TVRĐAVA

U mirnu luku obasjanu Svetlom neprolaza,napojenu novim sokovima, osvetljenu mudrošću Dolazećeg, plima izazova izbacilaje na obalu - novu Poruku u boci.


Igra

Ples oko tek razbuktale vatre nije imao želju da zastane. Bubnjevi su objavljivali lepotu. Radost je dugom obojila horizont. Ljiljani su ponosno prikazivali nove modele, Ruže su ispravile latice, a ptice...Ptice su pevale Tvorcu.

Strela

I tada, baš tada...postali su svesni prisustva...Da, poruka! Izronila je. Trebalo je brzo delati.
Mnogo posla, malo delatnika.
Trebalo je... zabeležiti, zaključiti, zatvoriti, zapamtiti, zalepiti, završiti, zaključati, zapečatiti.         I krenuti.

Noć

Priroda je zaustavila dah. Tamni plašt prekrio je horizont. Zvezde su zažmurile. Mesec je utonuo u oblak. Ljiljani sklopiše čipku, Ruže skupiše latice. Vatre su zaćutale. Tišina, mir, noć bez sna.

Poruka

Bila je jasna, nedvosmislena.
Igra je morala da prestane!
Nastao je muk, tišina. Ptice su ućutale, ljiljani sklopili krinoline, ruže obesile vratove.

PUT

Znao je. Mora da reaguje. Da zaštiti. Sačuva. Rešio je.
Krenuće na PUT!

ISTINA

Zaključao je strah. Odbraniće, hrabrio se. Razumeće. Pametni su to ljudi. Znaju oni da upaljenu sveću ne treba držati pod stolom.
ISTINI teže zajedno.

Lavirint

Otvorila su se vrata. Zakoračio je. Nema povratka. Čudno je, mračno. Hoda. Gleda rukama. Srce je hrabro. Ujed! Iznenada, iz mraka. Još jedan. Peče. Bol neprestaje. Teče kroz krv. Otrov! Tako peče samo laž.

ŽIVOT

Ranjen je. Živ. Krije ranjenu kožu, krvave oči. Boli svoju Bol. Sam.
Opet gore vatre. Ptice stidljivo pevuše. Ruže uspravljaju vratove. Ljiljani se nežno njišu.Gleda. Vredelo je. Vida rane tajno, osmehuje se javno.

" Rekla je sve je u redu
Rekla je zagrli me jače
Rekla je nije mi ništa
Tek je onda počela da plače..."

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna

Jul 28, 2009, 20:51

RUŽA

Sreli su se slučajno. Na širokom polju. Čudno. Ruža Kalemljena i Trnova Ružica. Svetovi su između njih. On lep, kalemljen, ona divlja, neukroćena.

On, ruža reda.
Ona, ruža haosa.

Susret
Sunce, život. Ona divlja, neukroćena živi svoju radost. Pružajući latica ka svetlosti, slaveći Tvorca. Omiljena. Stidljiva. Uplašena. U svojoj neukroćenosti prelazi granicu između njih i njih.
Pogled.
Njega paze. Orezuju. Ponekad i prskaju (ne voli to, ali te dosadne bubice).Uživa. Shvata kako je stasao u jednu lepu, negovanu Ružu. Maze ga. Žele dodirom da pokažu divljenje.Zna koliko je lep. I sam uživa u tome. Dobra je prilika. Zna to. Uživa u blagodati Sunca, ogleda se u svetlosti.


Pogled.
Znali su
Znali su da je neostvarivo. Nemoguće je preći granicu. To se ne radi. Ali, pogled. Sunce, ljubav -dovoljni su da se na nju zaboravi, i počne-nemoguće. Druge ruže su se čudile, krivile svoje vratove, oštrile na njima trnje. Uzalud. Povratka nije bilo.

Novost
Tajili su lepotu svoje ljubavi. Niko nije znao. Ružica se brinula, ali i sama nije bila svesna toga šta donosi Novost. On je bio hrabar, bled. Čuvao je. Kada su Novost konačno saznali, prestalo je čuđenje. Počeo je muk. Strašna tišina.Nisu više krivili vratove i oštrili trnje. Ne. Sada su tim trnjem boli, rezali, koža je pucala u istoj strasnoj tišini.

Kraj
Opstali su, ranjeni, ali preživeli: Ruža Kalemljena, Trnova Ružica, Novost, a na dar su dobili Leptiricu. Došla je sama. Sletela je.
Otupelo je trnje, ušinuli su se vratovi, granica se pomerila. Nažalost, neki su i stradali.
A oni?
ČULI SU GLAS. I opet "sija Sunce, trava miriše".
Pogled - Glas.

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna

Jul 28, 2009, 20:48

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna