April 08, 2010, 10:42

Iskrice 07.04.2010.

Nabacujem prazninu. Opis mog uhvaćenog danas – praznina.
Ne volim Novi Beograd.
Našminkana polovičnost, spavaonica koja pretenduje da dostigne tržni centar. Target! Meka i Medina potrošača.
Ne volim ni firmu u kojoj radim. Srbija među šljivama. Šljiva na asfaltu ili praziluk na asfaltu...
Još jedna našminkana polovičnost, isto kao lokacija na kojoj je. Podudarnost, slučajnost ili je potpuno logično?
Našminkana polovičnost. Ništa.
Bogata udavača, dok je ne skineš. Sledi šok. Skini joj šminku, vonder bra, lažne trepavice, veštačke nokte, ružna polovnjača, skot bez „dobre duše“
Šta tražim tu?
Sve ove godine nisam uspela da se pronađem tu, nije mi pomogao ni nik name koji sam dobila – Tajči! Bljak!!!
Učim se strpljenju, trošim dane.
Dobro. Treba zatvoriti krug, završiti ciklus.
Usmerila sam se ka tome i to će biti!


Veče                                                                                                07.04.2010.

Zvuci novog hita drage r’n’ b pevačice. Gospel u glasu. Težnja za slobodom naroda izražena pesmom.
„ Cause Lord only knows another day heres not really quaranted ...“
Sloboda, težnja naroda, pesma Bogu, poziv, molba, molitva.
Tekst me vraća u realnost...
„ How many really know what love is?
Millions never will...?
Zaista. Milioni nikada nisu, nikada neće.
I pesma je ograničava samo na osećanje. Deo.
Zašto deo kada može sve?
Zašto ograničenje kada oslobađa?
Zašto tapkanje kada daje hodanje?
Prožimanje je kretanje!
Stalno napred. Idemo dalje.
Nema kraja!
Ko u Ka. Mi u jednom.
Sada za večnost.
Ljubav je koren i drvo i plod.
Ljubav je seme i izdanak.
Ljubav je početak bez kraja.
Svaki dan kao novi početak za trenutni kraj.
Za rast.
Za večnost.
Prožimanje=kretanje!
Ja u tebi.
Ti u meni.
Mi u zori u svetlosti u novom danu.
Mi danas posejani za večno sutra.
Oda u večnosti.
Uklesani jedno u drugom.
I ne delom nego celo u celom.

P.S. Ova iskrica je izraz perioda.
Jedno veče zaključka i pesma kao začin, tačka.


Tanja
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (5) | Trekbekovi (0) | Generalna

April 07, 2010, 15:46

AНЂEO ГOВOРИ

У тишини, тами сопствене душе,
у мраку
ударци Срца одзвањају као
последњи минути.
Сат откуцава.
Срце вришти, нема гласа...
Само тама.

Како пронаћи пружену руку?
Kako осетити топлоту,
мирис коже?
Чиме гледати када
Срце вришти!?

Помози им Анђеле
Потражи их и када то не буду смели
и тада, баш тада када то не буду хтели.

Птица ће узлетети.
Крила су спремна.
Много je јаука, чемера и плача.

Птица ће полетети.
Љубави им треба
Гладне су душе истинскога Хлеба
Хлеба Живота!
Напојити сува уста
Натопити жедну земљу.

Анђеле говори
Живота им треба.

Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

April 06, 2010, 09:02

TRAG

Ako izgubimo jedno drugogog
u hodnicima vremena,
onda je zemlja zaista progutala Sunce.

Ako izgubimo jedno drugog,
čemu opelo, molitva i suze?

Ako izgubimo jedno drugog,
kako će reč da govori?

Kako? O kome...

o sazrevanju prepuštanjem,
o uzimanju davanjem,
o pucanju opne poznatog,
bolom, radošću rađanja.

I zato,
Ćuti tajnu.

Šaputaćemo je vetrom,
isklesaćemo se u nama
ovom čudnom igrom u sada
za večni trag u sutra.


Tanja
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 29, 2010, 10:46

Iskrice

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Pogled na reku dok kiša rominja.

Suton.

Pravi izbor muzike.

Jedino što narušava lepotu su glasni razgovori. Ne želim da slušam.

Nažalost, nemoguća misija.

Oni žele da ih čuju.

Dosadni, glasni razgovori. Sećanja na stara dobra, vremena.

Izlizane teme prijatnih ćasakanja.

Zato je važno da je glasno.

Sami su, zaključujem kao nemi učesnik razgovora, hroničar svakodnevice.

Uspešni su - bar se tako osećaju.

Tema – letovanje.

Izgleda da, kada se pohvali snalažljivošću u mladosti ( na koju te natera rođeni otac, a ne kao ovi razmaženi danas) „pada“ dogovor o aranžmanu.

Krstarenje, dogovoreno.

„Konobar, još jednu turu!“

Veselje se nastavlja.

Samoća, odlaže.

 

A samo jedan pogled, minut ćutanja pokazao bi novu svetlost...

 

 

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 26, 2010, 09:20

ОПЕЛО ПРОШЛОМ

Гледам,

пролази колона.

Нема шушкања, шапутања.

Одлазе заједно :

страх, невера

љутња, гнев

немир, сујета.

Одлазе у неповрат.

Шта рећи...

умро је стари човек.

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (5) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 18, 2010, 13:09

НЕ БОЈ СЕ КЋЕРИ...

Тамним наочарима кријем поглед.
Покрила сам косу да сакријем лице.
Умотала сам се у данас...
Долазећи Теби.

Као лопов пролазим корацима.
Као пума шуњам се, масом пролазећи.
Као камелеон уклапам се да се не видим.
Не видим.
Не чујем.
Не желим.

Боду ме погледима, речима. Собом.
Долазим Теби.

Скидам маску.
Скидам униформу данашњице.
Скидам сопствену прљавштину.
Теби долазећи.

Доносим љуштуру себе.
Доносим простор у себи.
Доносим немире који добују у тишини.

Молим Тебе.
Молим да ме собом испуниш.
Молим да ме оздравиш.
Моју немоћ излечи
Моју неверу отерај...

Знам да сам недостојна
Знам да возови одлазе
Знам да самој себи ране копам...

Клечим, молим... ја, разочарење
Клечим, молим... хладно је, тама је када се у оку твом не огледам
Клечим, молим... дај ми, дај ми лица твог.

Да када дође час имам очи разбојника са Крста
Да када дође час имам сузе Маријине да ме до стопала Твојих доведу
Да када дође час …
„ Не бој се,кћери, вера твоја спасла те је!“

Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 10, 2010, 12:05

ТАЈНА ВЕШТИНА


И тада, када као рањена вучица, нађем мир у тишини.
И онда, када обавијена велом ноћи, видам ране.
И увек, када јутарњом росом, умијем лице.

Знам да си ту.

Говоримо тишином.
Време није наша категорија.
Твоје будуће, моје прошло.

Боли данас, а тако желим да се храбро одупрем.
Зато побегнем у шуму.
Сакријем се.
Чекам да прође.
Гласно плачем на извору, данас.
Пуштам капи да оперу, данас.
Пуштам јеку да прикрије крик. Данас.

И тада ти дођем.
Окупана и храбра.

И тада сам спремна.
Данас је већ јуче.

Знам да си ту.

Наша тајна вештина...
Поглед у освит Зоре.


Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (7) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 08, 2010, 14:40

ЧУДО

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Добила сам две карте.

Срећни добитник.

 

Претрчала сам кораком од седам миља.

Додирнула ободе неба.

Ходала дном океана.

Ломила сам, чупала, кидала.

Падала...

Пустио си.

 

Хтео си, ниси знао како.

Хтела сам, нисам знала куда.

 

Спустили смо завесу,

Публика је потражила нову сцену, а ми себе.

 

Твоје како, моје куда – заједно.

Твоје куда, моје како – коме.

 

Речи су неме када погледи говоре.

Пустила сам.

Пожелела.

 

Тако је лако, пожелети...

 

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 03, 2010, 10:17

АМИН

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Пакујем све своје.

Скупљам мисли, шарене каменчиће разбијеног колажа.

Скупљам, слажем.

Старо – ново.

Да ли сам то нова ја?

 

Калеидоскоп познатог.

Један замах разбија стару.

Један дах даје нову.

 

Да ли од остатака може да настане ново?

Све је тако познато, али другачијост боље изгледа.

И звучи.

Ново, удобније, пространије.

 

Језу изазива ширина непознатог.

Шапућем, веруј.

Цвет у тами, пупуљак на згаришту.

Шапућем, веруј.

Дете у човеку.

Шапућем, веруј.

 

Прошло не уме да живи сећање на будућност.

Прошло је стари капут. Вечера мољцима.

 

Долази пролеће. Јављају јата са севера.

Нови сокови струје, земља говори плодом.

 

Како се хода?

Ногама, на рукама или... само полетиш?!

Говор је сувишан, мислима се окреће планета.

 

Дајем – узимам.

Јер, желим.

Ћутим тајну, она мноме говори.

Глина сам у рукама твојим.

Јер, хоћу.

Направи ме собом.

Испуни ме собом.

АМИН!

 

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 24, 2010, 12:04

ИМЕ МИ ЈЕ...

Доноси ме пустињска олуја,
Крик степског вука,
Оркан са висова,
Врисак рањене кошуте.

Греје ме жижак, чежњу распламсавајући...

Онога што умирући живот тражи
Онога што пољаном облака хода
Онога што врхове недогледиве гривом вранца у лудом трку поздравља
Онога што ватре пали по ободима нестварног
Онога што се љиљаном кити, умива сунчевом светлошћу, са птицом тајне шапуће, плеше ноћ уз звуке звездане филхармоније. Сонату за њега.
Само Њега.
Онога о коме хор пчела пева у пролећном буђењу
Онога кога пустиња песмом дочекује
Онога што пева тишину.

У њему сам. Њиме живим.

Име ми је молитва.


Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 22, 2010, 13:09

RANJENOJ SRNI

Poželiš tako, ponekad da zažmuriš i sačekaš da prođe, ali...
uzleti jato nad rekom, izvede bal nad vodom i...

Poželiš tako, ponekad da prespavaš vek, ali...
maleni zrak te pomiluje, tebe, samo tebe i...

Poželiš tako, ponekad da ne čuješ, ali...
zapeva slavuj iz gore dozivajući te i...

Poželiš tako, ponekad da misao zastane, ali...
dozove te misao drugog, tvog drugog i...

Poželiš tako ponekad da pobegneš u šumu, daleko krijući ranu koja krvari, ali
čeka te vuk da ranu zaleči i...

Nemoj da žmuriš, nemoj da bežiš, ne zatvaraj se
jer brine i voli i daje i leči.
Ostani, ustani, traži i...
tu je.
Za tebe. Samo za tebe!

I kada kažu bez svakog se može, LAŽU!!!
BEZ TEBE SE NE MOŽE!
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 19, 2010, 11:45

ОТВОРИ ПРОЗОРЕ

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Оно што својом маленом снагом, слабим рукама ниси, пусти.

Хоћеш свим што је у твојој моћи, добро.

Хоћеш да избациш, изнесеш, одбациш, добро.

Хоћеш старог да се одрекнеш, труло исечеш, суво почупаш, добро.

 

Онда, отвори прозоре!

 

Дај ветру слабо, труло, суво.

Пусти да ветар однесе.

Препусти се ветру.

Донеће семе, засадиће у плодно.

Обложиће, израшће, даће.

 

Отвори прозоре!

 

Осећаш мирис кише!?

Пусти капи да те умију, оперу док ветар милује слабо тело, мрси косу а нежне руке желе да додирну, запамте.

Помилуј звезду, прошетај дугом.

Претрчи гору кошутиним трком, елегантним скоком.

Са срном се напиј воде са извора.

Одлепршај летом жар птице.

И запевај гласом анђела у хору слободних.

Запевај Творцу у милини, лепоти.

Диши ветром.

Само, молим те...

Отвори прозоре!

 

Тања

 

П.С. "suky"  - дозволи да се на овај начин захвалим :)

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 17, 2010, 15:09

ТЕБЕ ПЕВАЈУЋИ

Све нежне мисли, шапутања у тишини, сву љубав дајем.
Радости, чекање, надање моје.
Све туге, бриге, страхове своје дадох ти. Сузама умивене речи.
Ти знаш моју љубав, лечиш моју бол. Само са тобом јесам.
Пред лицем твојим ова уста говоре, славе, радују се.
Ти ме водиш, дајеш несебично, а ја падам слаба, само тебе жељна.
Једино тебе!
Бунцам у грозници, а речи навиру.
И кријем се да сачувам. Као лопов.
Знам, има бољих, паметнијих, лепших, али... дозвала сам те!
И падам и плачем, али желим.
О, како јако желим да се огледам у лепоти лица твог, да ходам твојим стопама, купам се у светлости,
О жељо моја!
Побегла бих у гору, сакрила се шумом, летом птице одлетела, да тајну сачувам.
Тајну срца, тајну трена, тајну сусрета.
Крв у мени ври, срце трепери, радост гуши.
Ходам и говорим.
Газим пустињом, степом непрегледном Тебе певајући!

Тања
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 16, 2010, 16:53

STADO

" Ja sam vrata; ako ko udje kroza me spasce se,
i uci ce i izici ce, i pasu ce naci" Jev. po Jovanu(zac.36)

Objavile su trube... Krenulo je... Vreme je. Nema spavanja!
Uzeli su odar svoj i krenuli. Na Put. U boj. Bitku kojoj se ishod ni kraj ne moze ni naslutiti. Verovali su da veruju. Verovali su da hoce. Verovali su da mogu. Hteli su... zajedno, njih dvoje, troje. Mislili su... Dovoljno je da jedni drugima daju ruku. U ruci, srce.
U jednoj srce u drugoj dlan drugog.
Put je uzan, strm, obasjan. Ne plase se. Znaju Glas svog pastira. Imaju ruku drugog. Toplu, neznu. Pogled u kom se ogledaju. Drugog ciji otkucaji srca umiruju. Kao dete u utrobi majke. I kada je uznemireno, uplaseno, uplakano - umiruje. To je srce majke.
Pesmom se bore protiv mraka, zagrljajem tese. Tu, na grudima drugog. Tu, u zagrljaju brata. Tu, u mirisu obecanja.
I tada, bas tada niodkuda pojavio se lopov. LOPOV!!!
Ukrao je srce, krenula je suza, skliznula je ruka... Nema je... BOZE!!! Nema je... Jos jedna... jos jedna...jos jedna...
Metak me nece, metak mene nece... Muk, tisina, mrak...
Rukama umiruje uplaseno srce, brise vrele suze, sapuce, bodri se... jos malo... jos samo malo... Glas, glas pastira je sve tisi... metak me nece, metak mene... korak je tezak.
Uzmi srce, podigni pogled, poteraj noge u trk!!!
Doci ce, videce...


Tanja
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 12, 2010, 12:48

ZELIM DA KAZEM...

Zelim da kazem :

HVALA!!!

Hvala vam sto citate tekstove koje objavim. 

Hvala vam kada ih komentarisete.

Nisam ni sanjala da ovo moze da mi se desi, ali jeste. Nisam ni znala da ovo mogu, a mogu. Mislila sam da i nije toliko vazno niti da ima smisla, ali upravo komentari mi govore da ima smisla, da treba. Lomim strahove, nedoumice, neznanja jer zelim, zelim da svedocenje delim. Ljubav koju imam-dam, ovo sto zivim, verujem i mislim, jer nista drugo i nemam. Rezultati su ovi tekstovi. Kao kamen koji postavljam pre nego napravim korak. 

 

Zelim da kazem :

IZVINJAVAM SE!!!

Izvinjavam se jer nisam u mogucnosti da uzvratim, nazalost. Verujem da i to vreme definitivno prolazi i da cu konacno moci da ucestvujem.

 

IZVINJAVAM SE I HVALA!

 

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna