Septembar 07, 2011, 23:34

Born to be allive

Uplovila sam u sigurnost svakodnevice. Polako.

Nikada pazljivije i nisam zakoracila u to monotono, poznato, dosadno svoje svakodnevno – danas! Kao kada, onako beo, nezagrejan prvo prstima hrabro uđeš u beskrajno plavetnilo mora. Prvo stopala pa do i su kolena, do struka, nakvasiš ruke, do lakata pa do ramena i onda se bućneš prkoseći talasima, preskačući čuđenje zbog utrošenog vremena i odlaganja uživanja. Baš tako. Buć!

Tako zvuči vraćanje u sebe.

Izlazak i nema zvuk, u stvari koliko sam i bila svesna istog? Ionako pamtim mirise. Zvuci su dodatak... Kao Adele, taj glas kojim se „kupuje“ večnost, čak i onda, sada kada se uvrežilo poznato, slično opet je novo. Neko je nov. Ona. Adele. Univerzalna emocija „Someone like you“ otpevana danas „kupila“ je večnost, došla do nas,  uselila se ta lepa debeljuca prelepih dlanova anđeoskog glasa. Ona i ja, večeras svečano zaranjamo u moje danas. Eto koliko grešimo kada pomislimo da smo sami, ali to je neka druga tema neke druge noći. Sada treba zaploviti u ovu i nahraniti je, dati joj šta joj pripada jer sutra će tražiti svoje celo,  bez kompromisa.  Vreme je, zaista irelevantno... Juče, danas, sutra skupljeno, spojeno mrakom noći. Noć će popiti otrov ovog „društva „ i otploviće... Someone, anyone, somewhere...

Sve je počelo tako naivno, knjigom čije korice nisu obećavale, pisca jedne knjige, žene. Očekivani sadržaj: neka savremena, obrazovana, neudata kupoholičarka u potrazi za princom na belom konju, nešto... samo ne iskrena priča, samo ne suočavanje, samo ne hrabrost, samo ne preživeli putnik sopstvenog brodoloma.  Samo ne tako poznato, jasno. To ne!

Tri su ključna dela, tri zaključka, tri lampice uključene. Dve ću isključiti, treća je za neko drugo vreme, drugačiju priliku.

Promena u srcu

Crveni Kmeri su najviše ostali upamćeni zbog smrti kako se procenjuje oko 1.5 miliona ljudi (procene variraju od 850.000 do 3miliona) tokom njihove vladavine. Razlozi smrti su bili smaknuća, umiranje od gladi i prislini rad - Wikipedia

 “ Posle toga reč pomirenje za Kambodžance više ne postoji... Ali, pošto su budisti, kao nacija došli su do stadijuma koji nazivaju promena u srcu. Izlečenje preko promene u srcu”.

To je ona promena kojom sve počinje. Ništa više i neću dalje... to poklanjam noći.

DA

“... Zbog nečeg sam se ipak trudila. Mnogo trudila. Mogla sam se prepustiti. Dići ruke. Ali nisam. Možda je to samo život?

Smeškam se kao neko ko je otkrio lepu i važnu tajnu.

Da, život je sasvim dovoljan razlog.”

Ovo nosim sa sobom. Sa ovim idem u sutra.

Razlog?!

Born to be allive

 

Tanja 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna

Avgust 26, 2011, 12:24

Ignore vetru

Ignore vetru nije uspeo! 

Cepa već napuklu, zakrpljenu kožu današnjice, pucaju konci... svakim udarom rupe su sve veće, nezaštićen krvotok, meso dostupno grabljivicama... tik-tak, tik-tak, tik-tak... odzvanja...

Da bar ne vidim ove korake, stope u vremenu. Kako je lako pobeći, samo ovo nije taj vetar, ovaj ne briše stope. Ne! Pokazuje ih. Kukavica sam, znam...tik-tak, tik-tak... šta me sprečava da pobegnem!?

Bežaija! Sigurna kuća kukavica. Ne, ne nije to kukavičluk, samo čekam da prođe.

Ha! Neće moći mimo, znači prolazimo.

Sakriću se u krošnju, sačuvaće me, sakriće me, obući će me sobom.

Vidim. Stope su tu, vetar ne prestaje... samo sada oblaže, zavija, neguje. Doletela je, donela hranu, zakrilila sobom.

Koraci.

Čekaju...

Tik-tak!

Nije kraj, ovaj zvuk je poziv, pokret, na preokret.

Koraci, mi u „ egzistencijalnoj, međusobnoj zavisnosti “, u  „ ljubavi kao pretpostavci znanja “, bez prinude da poznamo, ali „ On slobodno otkriva Sebe“ jer:

„Boga je moguće poznati samo i jedino u Hristu. Ali pošto ovaj metod poznanja Boga obuhvata u sebi činjenicu ljubavi, odnosno ljubavnog odnosa, samim tim i Bog se otkriva u okvirima zajednice koju stvara Duh Sveti; zbog toga ne možemo poznati Boga bez Hrista i bez Duha Svetog, koji ostvaruje taj splet ljubavnih odnosa kao zajednicu.“

 

Tanja 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Avgust 23, 2011, 19:47

Koliko traje danas?

Onoliko koliko mu prostora daš da se u tebi ispiše, po tebi ispruži. Prostor svog danas - ti si. Svako danas traži sve diznikne u svePrazan prostor je ne-davanje, otkud potreba traženja ne-davanjem? Juče ne postoji. Juče više nisi! Sutra i nije tvoje. Šta imaš. šta tražiš, šta jesi je u danas. Danas budi ako u sutra jesi! 

 

Tanja 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Avgust 12, 2011, 18:53

ДА - НЕ

„... љубити онога који је грешан и умрети за грешника, као што чини Христос, то је лудост, безумње, али и слобода...“

                                                                                                  Митрополит пергамски Јован Зизјулас

 

Ашов, дубоко забоден одсеца корење, пуцају танке жиле, кида се невидљива мрежа, разара склад успостављен испод површине, болно пуцање познатог, невидљиво изложено светлости – суши се, трули, нестаје дајући својом смрћу прилику, простор здравом да обогаћено светлошћу направи средину новом семену, које опет својим умирањем даје плод.

Смрт, предуслов за нови раст.

Земљу, светлост, воду, ваздух, будност тражи семе умирући за своје најбоље.

Тражи да да.

Сведеност.

ДА                                -      НЕ

Нема алтернативе и није игра јер играчка ниси... или јеси, али нема љутње. Када досадиш таван или подрум.

То је крај играчкама.

Пробуђени, окрепљени, прогледани, усправљени – откупљени, зна дан – Данас.

Одсјај двосеклог мача у оку, радост је томе. Двосекли мач сече покушај дајући храну, хранећи речју.

Нема посебних има јединствених. Нема издвојених има заједно. Нахрањени заједно. Напојени заједно.  Спремни да смрћу нахране плодну земљу заувек у светлост неугасиву, дајући данас своме сутра, својима сутра.

 

Тражи да да.

У погледу бесконачности, раскршћа су привилегија тренутка, зато нема задржавања...

KEEP ON WALLKING

 

Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Avgust 06, 2011, 22:22

Верујем...

Све икада речено о љубави и страху, брише се у часу суочавања са страхом и љубављу.  Два начина,  два принципа,  два постојања, две супротности. Сламке за које се дављеник хвата.
Колико знамо о љубави и страху? Колико познајемо темеље својих сламки?
На страх се лако пристаје - урођена паника плена. Ловац који се брани, све у једном, колико год нелогично било јер немогуће је бити ловац и плен. Отуда и нелогични поступци, нелогично постојање – пало постојање.
Љубав – њој се тежи као сигурном уточишту. Све је лакше када те неко воли. Читава историја људског рода, све науке и знања, сва дела имају темељ управо у тој тежњи-бити вољен.
Победити страх љубављу.
Сва мука је што страх плена бива „задовољена“ заљубљеношћу јер нити смо плен нити ће нас заљубљеност заситити.
„Без невоље нема Богомоље“ – каже мудра народна.  Када се исцрпе све опције, као Камијев „Странац“ враћамо се кући. Враћамо се јединој тачки Васељене, оази  у којој се, оно што потискујемо а то је да никада и нисмо били сами, коначно потврђује и добија ону искуствену, емпиријску потврду.
Свака пловидба учи да љубимо, не само да би познали већ буди потребу, глад да будемо препознати. Таква љубав и буди страх, страх од одговорности као последице те љубави, а то је плод. Плод је остварена љубав. Страх је да ли плод показује силину, лепоту тог љубавног односа. Да ли си на висини задатка? Да ли заиста поштујеш остварено? Отуда и трнци, сваки пут када Љубави приступаш... шта дајеш!?
Бескомпромисност у овом часу настаје:
Коме дајемо?
Кога дајемо?
Савршеном, прелепом – несавршеног и не баш тако лепог – себе.
Савршено прелеп знао је и када је лио крваве сузе, док су не-савршени и не-лепи спавали и рекао „... нека буде воља Твоја“,  нахрањен  љубављу  Оног кога је собом показао не-савршенима и не-лепима. И тада када је молећи се за њих и за оне који због њихове речи поверују да сви једно буду „као што смо ми једно“.
Дао нам је Пречасно Тело своје и Часну Крв своју као храну којом  ћемо живети да часа...
Зато не можеш сам, због те свести о себи: не-лепом и не-савршеном.
Зато Ка Савршено Прлепом идеш са Својима: не-савршенима и не-лепима.
Зато што том Љубављу постојиш усавршавајући се лепотом.

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, а не створеног, једносушног Оцу кроз кога је све постало.
Који је ради нас, људи и ради нашега спасења, сишао са Небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Деве и постао човек.
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен
И који је Васкрсао у трећи дан по  Писму
И који се вазнео на Небеса и седи са десне стране Оца
И који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима
Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа Животворног, који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке
У једну свету, саборну и апостолску Цркву
Исповедам једно крштење за опроштење грехова
Чекам васкрсење мртвих и Живот будућег века
АМИН


Тања

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0) | Generalna

Avgust 03, 2011, 10:55

Od Tvojih

„Tvoje od Tvojih Tebi prinoseći

Radi svega i za sve“

 

U onom vremenu, pre, bio je najbolji plod znoja lica svog. Nije prestalo i dalje je najbolji plod ruku, znoja, zemlje, sunca... i sebe. Najboljeg sebe.

Kao što plod ruku traži zemlju, sunce da u skladu da plod, tako sam i ne postojiš – nema očiju drugog u koga ćeš gledati u čijim ćeš se očima ogledati.

Postojati.

Zato ne može biti dovoljan desetak jer daješ od sebe, ne sebe.

Metvica, kim, desetak doći će kao posledica uspostavljanja sklada prirode sa trudom znoja. Spremno i lako dajemo od sebe...

„Tvoje od tvojih“

 

Slepac je najviši domet palog postojanja. Put nalazi štapom.

Provalija se opravdava slučajem. Pad se brani posledicom istog, nikako sklonošću.

Mrak kao posledica hoda slepca, ledi krv. Donosi dah smrti, prolaznosti, nepostojanja, ali i glad... a nisi plen. Željen si tako slep, hrom, gladan

„Tebi prinoseći“

Pao , u znoju lica svog, slep , hrom, gladan i voljen znaš

„radi svega i za sve“

Samo osunčan svetlošću lica tvog,

Samo svestan promašenosti mimo tebe,

Samo iz nasušne potrebe blizine tvoje,

Samo iz straha da nikada ne ostaviš, ne poznaješ...

Samo da nikada ne čujem „Idi od mene“

Samo jer nema života bez tebe ja prva i poslednja

Dajem ti sebe jer drugo nemam... ovako hromo, palo, slepo, svoje

To je moje najbolje.

 

                                                                                 Od Tvojih

                                                                                 Tanja

 

 

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Jul 02, 2011, 01:24

"Freak like me just needs infinity"

Smrt ne boli.

Boli vracanje u zivot.

Ne zivot. Vracanje!

 

Sve pocinje pobedom. Bas ti si pobedio i ziveces. Utroba tvoje majke - tvoj akvarijum, tvoje plavetnilo, dar pobede, osvojeno carstvo.

Uzas, krik - radjanje.

Vazduh, disanje, slabost, plac, izlozenost ribe na suvom.

Sok radjanja.

 

Grudi, dodir, toplota, svetlo, tama, koza... slaba su zastita.

Zaborav je resenje. U zaboravu je spas. Prirodni mehanizam odbrane. Vreme, kao verni saucesnik zaborava. Sazrevanje, kao mahovina secanju. Ucenje, kao trnje koje oblaze kozu.

Pescana zrna, merna jedinica prolaznosti. Hod cije tragove oluje brisu. Kisa spira ostatke.

Prolazi zivot.

 

Pogled ka reci prolaznosti aktivira skrge budeci odavno zaboravljeni, nikada zapamceni pocetak.

 

Pocetak pobednika iz utrobe majke.

Kompromis zivljenja u utrobi zemlje zatvorio je otvore disanja, proreze gledanja, korenje je ugusilo latice.

 

Dodir pescane oluje.

Zov pobednika.

Budjenje osvajaca Carstva.

 

Kuda?

 

U dubinu, plavetnilo... Po sebe.

 

Tanja

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

Jun 16, 2011, 00:23

"Ja ne zelim da vucem kola iz blata, a da posle toga budem kriv sto je neko seo na ta kola i koci" - dr. Zoran Djindjic

Tanja je procitao/la citat

Ne znam tacno zasto, sigurno cu razumeti....

 

I dodje resenje :) Slusam Milicu koja je odgledala deo intervjua Borisa Tadica i zakljucuje da problem i jeste upinjanje da se posto poto udje u EU. Samo da naglasim, ona izuzetno ceni predsednika jer je predsednik i tacka, nema tu mnogo dileme. Nastavlja sa zakljucivanjem i tada shvatam u kom grmu lezi zec! Slab centar - slaba zemlja, sve je slabo. Tolika panika oko Kosova, vec smo ga izgubili. Toliko kompromisa da se pokaze da smo u pravu - kao da to ikoga intresuje. Tolika panika oko prezaduzenosti (podseticu one koji su moje godiste na period stezanja kaiseva u vreme blagostanja!), a umire selo dnevno u seljackoj zemlji. Svakoga, ali svakoga ko je pomislio da ikada ima sansu da sprovede reformu u bilo kom segmetu zivota ove zemlje i ovog naroda smo, jednostavno UBILI! Ni jedan nije preziveo, cudno!? Svakoga ko pomisli da ista promeni, da ukaze na nacin koji je progresivan smo oklevetali, unizili. Nema institucije koja je u ovoj zemlji ikome majka, NE, ali maceha je i to potvrdjena. Najukusniji obrok su nam rodjena deca, da li zbog revolucija ili iz dosade ili zbog onog juce ili da budu dobar alibi... nije ni vazno, pojedemo ih. Shvatam vec da pricam sama sa sobom, ali i nije vazno, krenulo me ovo prosvetljenje pred zamracenje meseca ;-)  Da, naravno dok pcele rade bumbari dzonjaju u svojim dubokim snom, ali koga to briga... Puna su nam usta protiv ovih i onih, branioci bez mane i straha, ali i bez imena, bez identiteta - neki. " Neko je nekom rekao..." - argument koji smo zamenili pa je sada ubistvo olaksano. Tarifa se spustila, ipak SEKA jase, nekada 50 maraka sada samo sapnes, zna se kome, imas ljude i eto, ocrnis, onemogucis, usporis-UBIJES, pa sta!? Koga to zanima? Koga to zanima kada covek bas nikoga ne zanima! Tako da, zakljucicu ovaj ugodni dijalog sebe sa sobom, zakljuckom i resenjem krize za svoju zemlju, narod pa i Crkvu, jednostavno je... poslusajte Mega trend pa palite odavde jer fakulteti koje pohadjaju nasa deca ionako nemaju smisla ni svrhe jer nece imati posla, seljaci dodjite u gradove pa da zajedno gladujemo dok se ne pojedemo - medjusobno jer zemlju ionako nema ko da obradjuje, a vi svestenici sto se ne bavite nekim pametnijim poslom nego da propovedate vecnost. Kao zemlja i kao narod vec smo doneli odluku:"Ostacu slobodan necu se vezati vazno je samo dobro se zezati", pa neka ide zivot kada samo treba da ga zivis!

 

Tanja

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Jun 11, 2011, 02:08

„ LOGGING OUT“

„Log out“, odjavi se... welcome to real world!

Umara malo ova sajber realnost. „Komercijala“, stancanje, brzina koja ne dozvoljava da se sazivi, odzivi, prezivi. Mozda je to posledica mog usporavanja, fizickog? Ne znam, ali ima smisla.

Fizicko usporavanje je, sa druge strane i izazvalo potrebu da se osvrnem i pogledam i odjavim se.  Fizicki. U mislima to je, gotovo, nemoguce. Virtuelna realnost je sada i moja realnost. Dobre – lose strane iste realnosti i ne treba da budu tema jer ako iko misli da zivi svoje vreme, svoje danas, nemoguce je bez „Matrix dimenzije“.  To vise nije pitanje zelje, to je potreba. Probajte da se zaposlite a da vas nema na google pretrazivacu, da nemate facebook profil, profil na twiter-u, jednostavno da niste internet prepoznati. Mozda zvuci cudno, ali ako vas nema na nekoj tacki u sajber prostoru, ko ste vi?   Svaki argument protiv moje tvrdnje cu razumeti, ali svaki argument je i odbijanje shvatanja vremena i prostora u kome se, svi zajedno, nalazimo. Izabrala sam opciju „DA“ – imam svoje adrese, svoje prostore, svoje iskrice, zapise, ideje... pisem po „nebu“ i ne krijem, naprotiv.

Ogroman je to prostor, nesaglediv, opcija je zaista mnogo. Setam i biram. To mi se svidja. Da, da iluzija izbora... dobro, moze i tako, ali koliko puta ste sebi dozvolili tu mogucnost? Uslovljenost, koja je proizvod ovih ili onih razloga, potreba, trenutaka je skucenost koja nam je nametnuta, zato pristajem na „iluziju izbora“... ako iko to tako dozivljava.

Nije mi namera da delim svoja iskustva, ali kako vec ucestvujem tako i gledam i vidim nesto sto me zbunjuje, tu nedoumicu zelim da podelim. Mi smo, nekako, uvek lako spremni na krajnosti, koliko god nelogicne bile, i kao narod i kao Crkva. Kao narod – iz inata, a kao Crkva – jos nije vreme. Necu ici unazad jer zakljucke zivimo, znaci – nema potrebe, ali dilema ostaje. Nazad nemam gde, probacu napred. Glasno razmisljanje valjda nece nauditi  XXI vek je, papir trpi sve, tastatura jos brze, vatre su ugasene.

Danas sam slusala jednu radijsku emisiju, odlicna tema, izuzetan izbor gosta, pricljiv voditelj. Ponovio je gost jedan podatak, koji je i mene iznenadio kada sam ga prvi put cula,  a to je da je Srbija druga na svetu po koriscenju facebook-a (u odnosu na broj stanovnika). Ne pristajem na sarene laze tipa, sve lose brzo usvajamo, zapad, Amerika i Novi svetski poredak je „kriv“ za ovaj statisticki podatak. Ne. To je mazanje ociju i zaglupljivanje. Realnost je, da Srbiji odgovara ovaj nacin, o razlozima necu, nije mi tema niti kvalifikacija. Svi su tu. Svi smo, tacnije, tu. Okupljeni. Zasto???

Hvalisavci smo i to je u redu. Ranije, kada su mene vaspitavali roditelji, skola, drustvo nije bilo kulturno da se hvalis, npr. novim cipelama, ali je bilo u redu da pitas drugaricu: „ Kako ti se svidjaju moje nove cipele?“ - ako vec ne mozes da se suzdrziz. Danas je to facebook olaksao. Imam nove cipele  – tag, novu frizuru – tag, slikala sam se na koncertu – tag, isli smo na krstarenje-tag... Konacno mozes lepo da se pohvalis, a da ne budes nekulturan! Lepo je to. Daje mogucnost „like“ bez potrebe da objasnjavas, mozes i da se naljutis – jednostavno obrises iz prijatelja, mozes da NE prihvatis „friend request“ i sta te briga.  To je jos jedna „iluzija izbora“ koju sam vec pominjala ( i rado upraznjavam!).

Posebno me veseli ona grupa „detektora“ svega sto je pogubno! Njih posebno volim da obilazim, htela sam da se i druzimo, ali nece. Steta. Oni su moja najveca radost i muka. Kako je moguce da odbijas svo djubre koje se servira „napacenoj nam majci Srbiji“ i imas otvoren profil makar i lazan (to je tek poseban fenomen!)? Plase se cipa a koriste mobilne telefone, kartice za bankomate... Pricaju o poslednjim vremenima a sve svoje argumente baziraju na klipovima sa you tube - a?! Tananana.... hello, is anybody home??? Toliko o nama, narodu, inatu, strahu, ali sta je sa Crkvom? To me posebno muci. Nemojte odmah biti na kraj srca, ne ocekujem da Patrijarh ima profil na facebook-u.... u stvari, ocekujem! Negde sam procitala, a molim one koji znaju da mi kazu o kome sa tacno radi(to je nus efekat ucenja sa interneta, ne zapamtis link i cao-zdravo!), da je, oprostite mom neznanju mislim Episkop izasao ispred Hrama da sluzi jer je narod bio ispred, a ne u Hramu. Prevedeno na danasnji jezik, zar bi bilo cudno da Episkopi imaju profil na facebook – u? Srbija je tu, Srbija to smo mi – narod, sta sprecava Episkope, svestenike? Za one koji ovo budu izvlacili iz konteksta, prijatno vam zelim seciranje mojih misli, ali necu prestati da razvijam istu. Dakle, sta sprecava jedno konkretno delovanje, usmerenu aktivnost koju dozvoljava, npr. ova socijalna mreza u smislu pozivanja, u smislu priblizavanja tom istom narodu tj. nama? Znam i taj tragicni podatak da nam je obrazovanje na nivou sedmog(VII) razreda osnovne skole, ali nas taj podatak ne sprecava da smo ovako „alavi konzumenti“. Da ne pominjem koliko je to znacajno i za nase vesele drugare  „detektore“. Ko o njima misli? Ko misli o nama sto sada, kao nekada na Divljem Zapadu, stavljamo svoje zastavice na svoje teritorije? KO? Malo ovih budnih.

 

Umesto zakljucka, narodnjacki hit u duhu naseg naroda:

„Mirno spavaj nano, sve je zakljucano...“

 

 

Tanja

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0) | Generalna

April 20, 2011, 19:39

ROLLING STONES

Toplinu iznoseći, uviđam siromaštvo govora. Hlađenje je posledica iznošenja.
Opet, budnost izaziva potreba – reći.
Uz zvuke Dvoržaka koji se uliva u Pricasnu pesmu Stankovića, dobijam novi kamenčić...
Sve razumem u sutra!
Sve želim u sutra.
Sve dajem za sutra.
Ovi kamenčići su danas. 
Svaki drugačiji. Svi moji.
Ne odričem ih se. Najmanje što mogu je da ih zapišem.
Ponekad, iskreno, gotovo nikad ne pogledam ponovo.
Beležim i odlazim.
Ne napuštam. Idem dalje.
Kamenčići – dragocenost.
Govorićemo u sutra, moji kamenčići i ja. 
Kamenčići se ne bacaju, zato se svakom koji proleti, čudim.
Čija, koja lepota zaslužuje bacanje svog danas?
Bačeno, nečije danas, pogodiće nekog.
Taj, neko, dobiće modricu nečijeg danas.
Čvorugu nečijeg danas.
Nekoga će zaista zaboleti, ostaviti trag, necije.
Onda, šta ako se nečije danas izgubi? Kako će pronaći put?
Kuda vodi put bačenih kamenčića?
Neće biti, onog nekog, po čijim će ožiljcima nečije tražiti.
Neko, ima svoje kamenčiće.
Neko se ne može izgubiti.
Nečije će nestati.
Nečije će se izgubiti u ničije.
Nečije je bacilo kamenčiće.

Tanja
Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

April 20, 2011, 11:35

SLOBODAN NE RAZUME ZABRANU

Omeđenost slika, istina palog.

Razmena, razumevanje onemogućeno podrazumevanjem.

Razlaganje podrazumevanja – visočanstvo dijaloga.

Zid razmene. Kraj razumevanju.

Holivudska B produkcija, niskobudžetna, šalje poruku : „Smrtje kraj života, ali ne i odnosa.“

Zašto su ućutali „parola majstori“ ?

U jednoj rečenici sva nada beskraja.

Istina u malom. Preneo Holivud.

Dete, devojčica ne razume granicu. Granica rađa pitanje.

Ne razume. Zahteva odgovor.

Odgovor na granicu je...?

U oku devojčice sam Tanjolika.

Imam se. Svoja sam. Tanjolika!

Rekla mi je devojčica ne prihvatajući pitanje.

Umrežavanje daje četiri.

Uključi se – sedam.

Buđenje petnaest.

Ćutanje – kukavičluk. Navučena maska mase.

Juče se odričeš.

Danas bi da se diviš.

Nemoj.

Idi svojim putem. Pusti.

Možda, nekada.

Možda ako zajedno treba da damo, daćemo.

Možda i ne.

Prihvati.

Veruj, ne računaj.

Govorim i tebi i sebi: Hodaj.

„I’ve got right to be wrong” - to je sloboda koju biram

I zato...

HODAJ.

 

Tanjolika

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna

April 19, 2011, 14:05

MESECEVA KCI

Ovaj tekst, kao izraz pokajanja, dajem zeni koju dozivljavam kao mecenu, zenu koja je imala poverenja u nepoznatu, neprisutnu, neposlusnu... Zelim da verujem da me poznaje, da shvata nas koje je tesko uvesti u red. Ne! Nemojte misliti da ona to ocekuje, ne, ona je taj tihi autoritet postovanja. Zao mi je sto sinoc nisam uspela da dodjem i sto je to neopravdano odsustvo(jer i pokusaj bi bio smesan), zato joj posvecujem svoju noc kao prilog njenog trijumfa, njenog ostvarenja, dela, onog najboljeg, onih 100% koji vidim i kao svoj cilj.

Cestitam sanjarenje, ovo je za tebe...

 

Pogled govori i znam, moje nesavrsenosti su ja.

Nismo se videli, moj pogled i ja, do ove noci punog meseca, na obali danas u kratkom predahu putovanja. Vreme, dragocenost koju trosim ne imajuci je, ne trpi predah. Kratko usporavanje donela je noc punog meseca. Na jednom jeziku vasione moje ime je Meseceva kci. Imenu se mora dati vreme. Vreme predaha. Iluziju mraka razbija Meseceva kci. Vidim u pogledu, suve oci, popucale kapilare koje gledajuci zele da shvate, prihvate, zavole te siluete noci - imena obucena mrakom. Imena, koja mrak zeli da u sebe uvuce, da ih stopi svojom iluzijom postojanja u ne- postojanje.

Hodam, Meseceva kci, dodirujem, ja koja dodir tek spoznaje. Moja nesavrsenost me uci. Da li zbog meseca, plime, skrguta, jecaja, samoce... tek, ne mogu da se zaustavim. Hodanje moja nasusna potreba. 

Shvatam, zahvalna sam svojim slabostima, tom trnju kojim hodam i bolu koji zivim. To nije bol slikarke koja ju je obavila samocom i dala najbolniji, najsavrseniji izraz neostvarenosti. U svojoj misli o spopstvenoj neostvarenosti dala je vaseljeni remek dela. Spalili su telo - izdajicu, to je zelela dajuci remek delo svoje nesavrsenosti.

Nemam dar kicice samo razumem, volim, volim nju kroz delo.

Zahvalna sam svojim manama. Prihvatile smo se. Zurila sam nekada da ih ispravim, sada ih pustam da sazre i ja sa njima. Naucila sam - zurba ne ispravlja - remeti. Sazrevanje donosi plod. Osvetlis, ocistis, zalivas i plod je nas zajednicki trud.

Rekoh vec, vreme je dragocenost koju trosim i sebe u njemu.

Mesec je doneo tisinu bez koje se ne moze ziveti. Snaga sam sa drugima, tisina sam ja - Meseceva kci.

 

Tanja 

 

 

 

 

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (5) | Trekbekovi (0) | Generalna

April 05, 2011, 15:15

SINOC

Retko, gotovo nikada ne citam ono sto sam pisala. Knjizevne veceri bile su povod da se vratim unazad, u ono sto je proslo, ono sto je bilo, ono sto me nije ubilo, ali me jeste ojacalo.

Sve do sinoc...

Sinoc sam se vratila mnogo unazad, pogledom, recju, secanjem...

na lica, poglede, reci.

Verujem da nije praksa i verujem da se to ne radi, ali hocu, osecam obavezu da ponovim, vicem, molim, preklinjem... jer nista na ovom belom svetu nije vredno suze, njihove suze, njihove tuge.

Spremila sam tri teksta na istu temu: deca. Ne, ne nisam od onih sto maze recima, mazim dodirima, zagrljajima, ali odbijam da cutim,jer...

decu ne umem da prastam

 

DECA PATE

 

Imena su izmišljena.

 

Brajan – sin majstora i prodavačice. Odrastao u predgrađu. Smutnih devedesetih majstor evoluira u vlasnika maloprodajnog objekta, a prodavačica u sekretaricu. Dečak, devedesete upoznaje, pojavom reketaša. Obavezan reket, vlasnik maloprodajnog objekta, odbija. Posledice su jasne. Srećom ova priča, bar u ovom periodu, nije imala tužan kraj. Raste, trenira košarku, upisuje fakultet. Posle jednog treninga ekipa momaka u plavom, interventna, presreće i pretresa Brajana. U torbi sa opremom, u patikama pronađena je određena količina heroina. Brajan više ne studira. Brani se sa slobode. Vozi, mali crni auto. Idealan za gradsku vožnju i još ponešto.

 

Teodor – sin intelektualca iz „kruga dvojke“. Svršeni student. Lep. Pametan. U životu ima sve! Dugogodišnji narkoman.

 

Mario – sin čoveka koga predstavljaju kao taksistu i majke, nekada, jedne od „boljih komada“ ovog grada. Raste u naselju, simpatičan momak, završio osnovnu školu kao naslov u žutoj štampi. Podvodač, makro, kako god da se to kaže, drugarice iz razreda. Upisao srednju školu ove školske 2010/2011.

 

Alisa – jedanaest godina, zanimanje – prosjak, loacija – TC Piramida.Pre godinu dana – musavo dete obučeno u dronjke, lepog lica, još lepšeg osmeha. Danas su dronjke zamenile sunje i majce. Teksas jakna vezana oko struka i mala torbica boje zlata.

 

Stiven – sin raspuštenice. Odrastao pored čike. Od skoro punoletan i ljut. Meta agresije – majka.

 

Džek – dečko iz parkića. Rado gleda sportske aktivnosti u parkiću. Rado ih se seća, radije bi učestvovao. Narkoman.

 

Dejzi – 5 godina. Raste u okolini Belvil-a. Zanimanje – prosjak. Sa 5 godina zna sjaj i bedu „Novog grada“…

 

Ne mogu više…

Ličnosti nisu izmišljene. Imena su izmišljena.

Oni pate. Neću da ćutim.

Deca pate.

 

Milo,malo zrno nežnosti… 

 

Tanja 

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (7) | Trekbekovi (0) | Generalna

Mart 04, 2011, 19:36

MOJE MISLI-MOJE ORUZJE...

Umorna sam danas. Jako sam umorna i treba mi mir koji ovaj kutak vasione ume da mi da.

Umorna sam od borbe koju vodim na jednoj drugoj stanici. Nedostaje mi ova tisina, mir kojim se nahranim, a sada sam i umorna i gladna... cutacu.

U stvari, necu cutati, ali nece biti ni uzivo.

Apostol Pavle kaze..."ispovedajte se jedni drugima...", to je ono sto zelim. Zelim da vam kazem tj. pokazem svoja bojna polja, svoje bitke posle kojih i dolazim ovde, nekada hrabra, a nekada tako slaba, slomljena.

Moja borba je na polju, polju misli, polju poverenja, polju coveka koji bi zeleo da sacuva svoju masku, svoj nick name, a sve u zelji i potrebi da se ostvari jer je zedan drugog... zaboravljajuci pritom  jednu sitnicu, za to je potrebno, barem, videti drugog coveka. 

Malenog, ostrascenog, palog sa jednim ciljem da se ispravi, prohoda.... 

Moje misli kao moje oruzje(copy-paste)...

"Hajde da prvo vidimo coveka i taj maleni korak i jeste iskorak ka promeni, ka cilju...

Apsolutno jedinstveni i neponovljivi, a upravo poziv na ostvarivanje Liturgijom i jeste nacin, tada kada upravo videvsi brata svog vidimo Boga svog. Zato je nemoguce pristati na polovicnost, stalni izbor losih djaka i to da upravo mediokriteti jesu krajnji cilj i domet naseg zivota. Nas pametni narod ima jednu zamku u svojoj lepoti izraza: "Ne daj Boze goreg" zaboravljajuci da samo kada dajemo najbolje i ostvarujemo se kao najbolji. Zato je nemoguce pristati na danas, ali sutra je put. I sto budemo vise budni, na tom putu i vise svesni sebe, svog loseg, ostavljacemo ga u juce da bi konacno ziveli sutra. Duzni smo to svojoj deci, a pre svih sebi, zato nemamo vremena za spavanje, niti za novu turu trutova-spavaca."

 

" Strah paralise, davi se u potrebi da ubedi sebe i druge da je jedini nacin, okrece ledja ljubavi, ne vidi, ne cuje i ima razlicite nacine da se opravda, a sve se svede u samo jednu rec-glupost! Glupost kosta zivota, glupost zasenjuje lik, glupost od coveka pravi ..., a koren je strah... stvoreni po liku Bozijem sa smislom prinosenja celokupne tvari Tvorcu,

savrseni gube sebe na putu... zbog straha :( "

 

"Pomislim na cilj, mislim na cilj, i jedino i samo cilj ostvarivanja i smisla svog postojanja, postojanja-prepoznavanja-ostvarenja u tom jednom cilju zivota, zivota u Hristu i da tada, tamo negde picemo to novo vino jer cemo se znati-ostvariti svakim korakom koji sada, danas i ovde napravimo. "

... nastavicu u jednom novom predahu, nekom momentu kada se zazelim tisine koja krepi, kada napravim prostora da davanjem dobijem, tada.

 

P.S. Prelepa Kirie eleison koju je samo veliki Suki u svojoj skromnosti mogao da iznese mi nije promakla, ali to je napisano u onom skrivenom kutku iz koga se hrani nukleus bica.

Maran ata:) 

 

Tanja 

 

 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0) | Generalna

Februar 23, 2011, 21:19

"STOP IN MY MIND"

Метални обруч не попушта. Бекство у мрак не доноси мук. Не пружа заборав ледена тишина. Затеже струне плима мрака...

Уморна сам.

Уморна од скривања, бежања, одлагања.

Уморна од померања себе од себе.

Незнање је варка, одбрана, пријатељ семена страха, подлога корову. Алиби за оправдавање слабости.

"Привилегија" спавача.

Будна сам за ту категорију, не пали та димна бомба.

Моја вештина  је једноставна, једноставно се одазива - stop in my mind.

Заборавила сам од себе. Знам у себе.

Нема назад. Велики је улог, скупа је цена плаћања. Немам права на свој кукавичлук. Презирем кукавичлук. Да - сада презирем себе. Шраф неће даље. Машино - стој! Ха!

То није мој избор. "Признајем себи" - желим себе.

Нема таблете која ће донети заборав себе, то и не желим. Помислила сам у једној секунди вечности, моменту бескраја да могу да спречим, сачувам. 

Сломила ме вечност. Насмејао се бескрај. Исцурео пешчани сат.

Време је да се крене на пут. Враћања.

Време је да дам и знам да ове сузе доносе радост и бол и... спас.

Глас је спас. Украшћу зрно вечности.

Тако ћу сачувати.

Опремила сам срце, опрала га, да га дам. Чисто једино има вредност. Чисто и дајем. Чисто сам добила.

 

Тања

 

П.С. Хвала Шуки 

Posted by tanjanakic | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0) | Generalna